Zidno slikarstvo Akrotirija

Kada govorimo o gradovima koji su nesrećnim slučajem ostali zaleđeni u vremenu, prvo pomislimo na Pompeju i Herkulanum. Na jednom drugom kraju evropskog dela kontinenta, jedan ostrvski grad doživeo je istu nesrećnu sudbinu kao i antička Pompeja. Prvi znak bio je zemljotres, a potom i erupcija vulkana. Međutim,  stanovnici ovog ostrva su na vreme izbegli ovu prirodnu katastrofu. Ono što je ostalo, bila je nekom sreća u nesreći.

Zidno slikarstvo kikladskog ostrva Tera (Santorini) oduševilo je arheološki svet bogatstvom sadržaja i izvanrednim stanjem očuvanosti. Akrotiri je nazvan “Pompejom drevne Egeje”, jer su kao i u Pompeji, kuće ovog drevnog grada bile zaleđene u vremenu od katastrofalnih uticaja vulkanske erupcije. Slojevi izbačenog pepela sačuvali su građevine, predmete unutar njih i slike sa njihovih zidova. Oni su zahvaljujući nesrećnom događaju ostale zaštićene tri i po hiljade godina.

Fino opisani detalj minijaturnih scena, na kojima zavisi razumevanje tematskog sadržaja, pruža mogućnost za proučavanje aspekata okruženja i materijalne kulture Kikladskog ostrva na početku kasnog bronzanog doba. Mnogobrojne scene, prikaze životinjskog i biljnog sveta, inspiraciju je umetnik našao u svojoj matičnoj oblasti, ali i u okruženju. Posebno se izdvajaju poznate freske boksera, povorki brodova, šafrana, delfina, ribara (sl. 1) i plavih majmuna (sl. 2), ali i mnoge druge.

Slika 1
Slika 2

Bokseri

Freska mladih boksera, daje prikaz načina odevanja i nošenja frizura prilikom nesvakidašnjih aktivnosti. Ovaj način bliske borbe u obliku dvoboja imao je herojski značaj, što je ujedno predstavljalo, i stvarni i imaginarni. Ove mikenske scene daju utisak kontrolisane borbe (sl. 3).

Slika 3

Berači šafrana

Šafran čini centralnu temu na slikama iz prostorije nazvane Soba 3. Iako su žene pokupile glave cveća, stabiljke se raščlanjuju iz koncentrisane grudve, karakteristične forme primenjene na šafran u Minojskom slikarstvu koja opet predstavlja cvet (sl. 4). Ove analogije se mogu naći i na Kritu. Iz tih poređenja proizilaze određene teme: šafran se prikuplja i povezuje sa fino obučenim ženama, možda sveštenicima ili sveštenicama; šafran se prikuplja i povezuje sa majmunima.

Slika 4

Procesija brodova

Južni zid je kompleks isprepletan nizom manjih aktivnosti (od kojih jedna predstavlja žanrovsku scenu) u okviru velikog jedinstvenog događaja. Čitanje je sa leva na desno: napuštanje grada, iz kojeg se čini da započinje procesija brodova, ukazuje na lokalne građevine unutar određenog krajolika, koje se jasno razlikuje od postavki na prethodnim zidovima ili u odnosu na Grad dolaska (sl 5).

Slika 5 – Procesija brodova

Geografski detalji su jasni i logički povezani; poluostrvo se uzdiže na vrh mediteranskog šumskog zemljišta, a borove šume su podjednako prisutne u obalnom području i na visokom kopnu. Delta ili potoci su pogodno okruženi močvarnom trskom. Vegetacija je tipično mediteranska i raste divlje.

Među specifičnim razgraničenjem vremena i prostora, mala žanrovska scena gde lav lovi jelena dodaje dalje dimenzije, pružajući odjek teme scene lova prethodnog zida, uz predviđanje lavovskih motiva na brodovima u procesiji. Scena je, ipak, prikladna prirodnom okruženju. Ljudi i njihove građevine su tako pažljivo definisane kao okruženje. Arhitektura je slična po kontrukciji arhitekturi dolaska, s tim što je siromašnija i manje prefinjena. Ljudi nose gotovo jednolični stil odeće. Svi, osim dvojice, koji su uključeni u privatni razgovor, okrenuti su prema brodovima koje gledaju u mirnom i koncentrisano. Prisustvo ljudi u obalnom okruženju naglašava njihovu koncentraciju na ovu pomorsku aktivnost. U moru, delfini ritmično skakuću oko brodova, praveći društvo mornarima. Delfini su ideogram za more, simbolizujući vodenu sredinu, kao što biljke i sisari predstavljaju kopno. Posebno je zanimljivo da su delfini na slici malo preuveličani u poređenju su pravim delfinima, ali i sa muškarcima i brodovima.

Zemlja kojoj se brodovi približavaju je specifična. Razlika je u činjenici da su ostavili za sobom živopisne kamene strukture koje se uzdižu iz luke. Sama luka, sa malim nepokretnim ribarskim brodovima, razlikuje se od vode oko grada iz koga su pošli, koji iako ima brodove koji su se u prošlosti kretali, nije zapravo sama luka. Objekti su bogatiji i veći od onih u prethodnom gradu koji je imao drugačije karakteristike, od masivnog zida i kapije grada ili palate od kamene konstrukcije i vidikovca iznad luke. Ovo je uopšteni prikaz nasellja, ali mesto koje je umetnik dobro poznavao.

Žene na prozorima ili na balkonima prikazane su sa ciljem uključivanja ovih važnih dama u sam taj proces dešavanja. Žene iz Grada koga dolaze razlikuju se prema statusu zbog načina na koje su naslikane. I zbog privilegovane pozicije u kojima one sede. U gradu se muškarci razlikuju po odeći, aktivnostima i gestovima. Dva ribara, sa mrežama prevrnutim preko ramena, reflektuju svakodnevne aktivnosti u luci. Mala grupa ljudi u životinjskim kožama predstavlja posetioce iz Grada odlaska. Događaj je uzbudljiv, muškarci trče uzbrdo prema vidikovcu kako bi dobili bolji pogled na spektakl. Pod zidom i kapijom grada animirani ljudi u liniji ritualno se kreću prema dolaznim brodovima. Neki poput uzubđenih posmatrača na vidikovcu, šepure se i kreću se i dodiruju se dok hodaju.

Otkriće ovog veličanstvenog nalazišta ukazalo je na visoko razvijenu civilizaciju. Uske popločane ulice, odvodi za vodu, dvospratne i trospratne kuće. Međutim, najveće bogatstvo Tere bilo je zidno slikarstvo, a videli smo da zrače svojom nesvakidašnjom lepotom i blagom misterijom. Verovatno su sa razlogom, nemi svedoci prošlosti zamrznuti u vremenu, naveli neke istraživače da Sanatorini bude jedan od kandidata Platonove utopije-Atlantide.

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

1,467 thoughts on “Zidno slikarstvo Akrotirija