Kako i kada je nastala umetnost

Mnogi od nas vole umetnost i svoj identitet gradimo na umetnosti i umetničkim delima. Retko se pitamo kada nastaje umetnost i šta uopšte podrazumevamo pod umetnošću. Prva asocijacija na umetnost bila bi možda umetnička slika, neka skulptura vajara, film, sve ono što ima veze sa potrebom za kreativnošću kojom će se stimulisati naša čula, um i duh. Umetnost je kompleksan pojam, ali najprostije rečeno predstavlja proizvod ljudske delatnosti.

Produkti ljudske delatnosti sežu daleko u prošlost. Počeci razvoja i stvaranja umetnosti  praistorijskih ljudi počinju pre nekoliko desetina hiljada godina kada oni ostavljaju prva dela. Mi danas ne znamo šta su praistorijski umetnici hteli da kažu svojim delima i da li su im davali stilske etikete, ali možemo praistorijsku umetnost podeliti na dve osnovne vrste:

Umetnost na stenama koja podrazumeva likovna dela vezana za mesto nastanka na podlozi i koja se ne prenose (pećinsko slikarstvo).

Prenosna umetnost se vezuje za predmete koji se prenose (figure, skulpture, dekorisane životinjske kosti, muzički instrumenti od kosti životinja i sl.). Tehnika izrade prenosne umetnosti bila je gravura, reljef, oblikovanje plastike i njeno oslikavanje.

Prvo postojanje praistorijske umetnosti ustanovljeno je i prihvaćeno sredinom XIX veka kada su otkriveni  predmeti-ugravirane i uklesane kosti i kamene stene u brojnim pećinama i na stenama. Na nekim kostima životinja urezivale su se i same te iste životinje. Tako je na mamutovom rogu bio predstavljen mamut (sl.1), precizno prikazana izumrla životinjska vrsta sa lokaliteta u Francuskoj (La Madeleine). Znamo i na osnovu materijalnih ostataka da su praistorijski ljudi bojili kosu i telo; da su izrađivali nakit od puževa, školjki, zuba životinja i slično. O tome nam svedoči i jedna ogrlica pronađena u Badnju u Hercegovini (sl.2)

Slika 1. Predstava mamuta na mamutovom rogu
Slika 2. Ogrlica iz Badnja, Hercegovina

Zahvaljujući arheologiji, koja se bavi proučavanjem materijalnih ostataka koje su ljudi ostavili za sobom u prošlosti, mi možemo da detektujemo i najranije početke kada je umetnost počela da se stvara. Prema nekim istraživačima neophodan preduslov za nastanak umetnosti je bio razvoj jezika odnosno razvoj kognitivnih sposobnosti. Shodno tome se mislilo da neandertalac i homo erectus-a, zbog nedostatka jezika, nisu dostigli psihičku fazu povoljnu za razvoj magično-religijska verovanja. Međutim, arheologija je dokazala suprotno.

Najstarija umetnost na kamenu pripisuje se upravo neandertalcima. U pitanju je bila ploča od krečnjaka postavljena iznad groba deteta u pećini Ferasi (Francuska) koji je datovan između 75 i 60 000 godina. Ploča je bila dekorisana sa osamnaest rupica, od kojih su šesnaest bile raspoređene u parovima (sl.3).

Slika 3.

 

Od velikog značaja bila je ploča od škriljca sa 43 uklesanih sub-paralelnih linija, starosti 50 000 godina iz pećine Temnata u Bugarskoj kao jedan od najboljih primera musterijanske paleoumetnosti (sl.4).

Slika 4.

Drugi produkt umetnosti koji se pripisuje neandertalcima su 39 ličnih ornamenata koji se datuju u vreme pre 40 000 godina. Uglavnom su to privesci izrađeni od životinjskih kostiju, zuba i zuba fosila (sl.5).  Na osnovu ovih primera, možemo reći da naši preci nisu bili primitivni divljaci koji nisu imali slobodnog vremena i smisla za estetiku.

Slika 5.

Stvaranje umetnosti na zidovima pećina uglavnom se vezuje za zapadnu Evropu (pećine Lasko, Šove, Altamira), a manje za Mediteran. Pećinsko slikarstvo je isto bilo u početku zanemareno, ali sa slučajnim otkrićem pećine u Altamiri (Španija) 1868. godine celokupna situacija se izokrenula. U pećini su na zidovima otkrivene figure konja, bizona, koze, ali i otisci ljudskih šaka (sl.6).  Naravno, čitava ova stvar da se tu radi o umetnosti ledenog doba (15 000 godina pre nove ere), nije bila entuzijastično i sa oduševljenjem prihvaćena kada je Marselina (Marcelino Sanz de Sautuola) na Međunarodnom kongresu antropologije i praistorijske arheologije održanog 1880. godine izneo svoja mišljenja i dokaze. Smatrali su da je izvršio prevaru i njegovo otkriće bilo je u početku odbačeno od praistoričara.

Slika 6. Zidno slikarstvo iz pećine Altamire, Španija

Umetnost se vezuje i za plastiku u periodu između 30 000 i 10 000 godina pre nove ere. Jedno od najpoznatijih i najstarijih umetničkih dela ljudske civilizacije jeste Vilendorfska Venera-  statua ženske individue izrađena od krečnjaka. Zabeleženo je da je bila prekrivena slojem crvene boje, ali nakon čišćenja, ona je uklonjena.

Ne treba izostaviti jedan predmet čiji zvukovi proizvode ono bez čega mi danas ne možemo-muzika. Muzika je bila i biće sastavni deo života. Prvi muzički instrumenti bili su izrađeni od kosti, roga, drveta, plodova raznih biljaka, školjki i sl. Nastanak prvih muzičkih instrumenata se ponovo dovodi u vezu sa neandertalcima. Frula sa lokaliteta Divje Babe u Sloveniji od kosti medveda smatrana je za nastariji muzički instrument. Perforacije koje su napravljene, zapravo više odgovaraju zubima životinjama, nego namernim bušenjima rupa od strane neandertalca. Dilema oko ovog predmeta i dalje traje i moraćemo da sačekamo neko drugo vreme za njeno razrešenje.

Sigurniji podatak potiče iz perioda kada se pojavljaju moderni ljudi. U pitanju je frula od kosti sa lokaliteta Hohle Fels u Nemačkoj (sl.7). Istraživači univerzalno prihvataju postojanje složenih muzičkih instrumenata kao indikator potpunog modernog ponašanja i napredne simboličke komunikacije.

 

Slika 7. Frula od kosti sa lokaliteta Hohle Fels

Kada govorimo o korenima umetnosti, neophodno je da pravilno biramo terminologiju. Umetnost je karakteristika modernog čoveka kao takvog, te su termini “rađanje” i “poreklo”, odnosno etničke i geografske odrednice, barem za najstariju umetnost nepodesni.

Otkrivanjem različitih artefakata i tragova, arheologija otkriva dela prvih umetnika koji su stvarali u praistoriji kako bi naše predrasude o praistorijskim divljacima danas bile osujećene. Umetnost prati čoveka od njegovog nastanka i njegov je neodvojiv deo.

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

960 thoughts on “Kako i kada je nastala umetnost

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *