Baldenhajm šlemovi kao deo ratničke umetnosti

Postoji mišljenje da je širenje varvarskih plemena na račun Vizantije i drugih centara civilizacije nužno značilo akulturaciju. Mišljenje vlada da varvari nisu bili dovoljno kadri da nastave sa stvaralaštvom tamo gde su Romeji stali. Međutim, slika prošlosti bi se mogla posmatrati iznijansirano.

Burni istorijski događaji,  izazvani migracijama varvarskih plemena na teritoriju Istočnog rimskog carstva, doneli su promene u načinu opremanja ratnika na kraju 4. i početkom 5. veka. Period kada varvarska plemena naseljavaju današnje teritorije Balkana poznat je kao seoba naroda. Oni sa sobom pored odevnih predmeta, predmeta svakodnevne upotrebe, donose i ratničku opremu koja je pronalažena u njihovim grobovima. Upravo ti predmeti varvarskog ili verovatno varvarskog porekla predstavljaju materijalni trag njihovog prisustva.

Jedan od predmeta ratničke opreme jesu šlemovi tipa Baldenhajm (Baldenheim) sa sponama. Poreklo ovih šlemova pronalazimo kod varvarskih naroda, iako su mogli biti u vlasništvu osoba različitog etničkog porekla. Šlemovi su pronalaženi kao grobni prilozi u germanskim plemićkim i kneževskim grobovima. Vreme njihove upotrebe i nastanka pada u kraj 5. i početak 7. veka. Radionice za izradu ovih raskošnih šlemova smatra se da su se nalazile na teritoriji severne Italije, po svoj prilici u kasnoantičkoj Raveni za vreme ostrogotske vlasti, a u čijim radionicama su radili romanski majstori, vrsni kovači i zlatari. Do sada je pronađeno oko 35 šlemova tipa Baldenhajm na Balkanu i u okolini. S obzirom da ih je jako malo otkriveno, to može da govori o njihovom značaju i kome je bio namenjen. Jasno je da nosioci ovog šlema nisu bili obični vojnici, već neko ko je imao viši rang i položaj u vojsci, ali i u narodu.

Svojstveno varavarskim plemenima jeste prilaganje ratničke opreme u muškim grobovima. Jedan takav nalaz Baldenhajm šlema potiče iz gepidskog, ratničkog-konjaničkog groba iz Batajnice (sl. 1). Na teritoriji bivše Jugoslavije Baldenhajm šlemovi ili njegovi očuvani delovi otkriveni su na lokalitetima: Caričin Grad (Lebane), Batajnica (Kod Beograda), dva u Naroni (Hrvatska), Saloni (Hrvatska) i u Herakleji (Makedonija).

Slika 1. Baldenhajn šlem iz Batajnice

Jedan Baldenhajm šlem se sastoji od kalote koja ima ploče romboidnog oblika. Ploče su međusobno  povezane sa 4 ili 6 spona od bakra ili pozlate, koje se završavaju proširenim i obrnutim slovom “T”. Donji deo spona spaja se sa gvozdenim čeonim obručom obložen bakarnim limom, štitnici za obraz se nalaza sa strane. Svaki šlem je bio za nijansu drugačiji od drugog, drugačije izrađen, dekorisan ili različitim metalom obložen u tehnici iskucavanja na matrici.

Najlepši i bogato dekorisan šlem iz 6. veka otkriven je na lokalitetu Herakleja Linkestis ispod krstionice bazilike. Pored varijanti svojstvenoj ovom tipu šlema, ono što ga izdvaja od ostalih jesu 23 ukrasna medaljona manjih i većih dimenzija (sl. 2).

Baldenhajn šlem
Slika 2. Rekonstrukcija šlema

Glavni medaljoni nalazili su se na čeonoj traci, a reč je o ukrasnom frizu koji se četiri puta ponavlja ista grupa medaljona, s tim što u jednom nije ponovljen medaljon sa predstavom Hrista sa apostolima. Na frizu su se nalazile i predstave četiri rozete i životinjskih figura (lavova?). Najveći medaljon nalazio se ispod središnje spone uramljen frizom 12 portrenih bisti (verovatno apostoli) okrenutih ka srednjišnjem delu gde je prikazan Hrist kako sedi na prestolu i blagosilja desnom rukom. Sa njegove leve i desne strane postavljena je po jedna figura bradatog muškarca u togi (sl. 3).

Slika 3. Rekonstrukcija medaljona na šlemu

Iznad glave Hrista prikazan je stilizovan grozd. Na jednom medaljonu prikazan je vladar iz desnog profila bez brade sa dijademom, plaštom i oklopom. Analogije su sa predstavama na aversima folisa. Na aversu jednog folisa na grčkom su ispisane reči: “Gospode, Hriste pomozi…”. Medaljon koji se nalazi desno od najvećeg prikazuje ženu sa dugom kosom i antičkim šlemom sa krestom na glavi u levom profilu. U desnoj ruci drži štap oko koga je namotana zmija. Moguće da su uzor prikazivanja bile boginja Rome ili boginja Atina. Dva manja medaljona imitirala su vizantijske solide.  Na jednom je bio prikazan car kao vojnik sa pratećim grčkim tekstom: “Milost, zdravlje…”. Drugi predstavlja personifikaciju Konstantinopolja sa zaštitnim grčkim tekstom. I poslednji mali medaljon sadrži predstavu Viktorije Avguste sa velikim krstom u desnoj ruci i natpisom sličnog sadržaja.

Teško je ovaj šlem dovesti u vezu sa germanskim plemenima, a predstave ispirisane vizantijskim novcem idu u prilog tome i kontekst u kome je pronađen. Zato nije isključeno njegovo poreklo  izrade u romejskim radionicama i da je pripadao vizantijskom oficiru ili oficiru germanskog porekla. Moguće da je ovaj šlem dospeo tu kao trofej, poklon ili nešto treće. Iz svega ovoga ustanovili smo da Baldenhajm šlemovi nisu predstavljali samo modne rekvizite ili ratničku opremu čija je namena zaštita, već su predstavljali simbol moći, ali i vrsno umetničko delo. Delo koje su takozvani varvari bili kadri da stvore.

 

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

1,038 thoughts on “Baldenhajm šlemovi kao deo ratničke umetnosti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *