Beogradska mumija

Želja da se ovekoveči život nakon smrti jedan je od glavnih apsekata kulture drevnog Egipta. Zato i ne čude velelepni i monumentalni spomenici širom Egipta značajnih ličnosti, načini na kojima se pojedinci tog doba sahranjuju i kultovi zagrobnog života koji se poštuju. Verovatno, pored samih piramida, svima su fascinanti ostaci ljudskih i životinjskih mumija koje nakon hiljade i hiljada godina ne prestaju da zapanjuju. Predmet interesovanja i praksa sakupljanja ovih nemih nosioca jedne velike kulture počinje tokom 19. i prvih decenija 20. veka.

Davne 1888. godine Hadži Pave Riđički, kupio je „ne za sebe, nego za srpski narod“ mumiju u Luksoru. Iste te godine redak i vredan eksponat doniran je Narodnom muzeju u Beogradu, čime je postao i prvi izloženi egipatski artefakt u srpskom muzeju.

Malo je poznato da se danas u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu nalazi jedan od najvrednijih eksponata staroegipatske kulture- „Beogradska mumija“. Mumija u antropoidnom kovčegu stara je 2300 godina, a spada među 20 posebnih u svetu jer je kod nje pronađen svitak papirusa koji u svetu  predstavlja jedinstvenu „Knjigu mrtvih“.

Beogradska mumija (sl. 1) pripada egipatskom svešteniku Nesminu, a ukrašena je sa najmanje deset amuleta džed stuba od fajansa, sa dve plakete (spomen ploča) od fajansa sa Neftidom i Isisom koje drže ruke Horusa-deteta, udžat okom (Horusovo oko) izrađenog od kobaltno plavog lapis lazulija, dva zlatna priveska koji predstavljaju Maat i Ib (hijeroglif za srce), odnosno ogrlicu od sferičnog polja izdužene bikonične perle od fajansa. Kartonaža (zaštitni sloj) bila je podeljena u šest odvojenih sekcija, uključujući floralni ovratnik sa završecima u vidu sokolove glave, Isis i Neftida u položaju tugovanja, Nut krunisana sunčevim diskom,  Duamutef i Imseti.

Beogradska mumija
Slika 1 – Mumija u staklenoj vitrni

Kovčeg predstavlja mumiju koja stoji na postolju, forma koja je uvedena u 25. dinastiji. Na poleđini, predstava stražnjeg stuba podiže se od postolja, a završava se na kraju perike. Kao što je tipično za kasnije periode egipatske istorije, postoji suptilno modeliranje kontura nogu, kolena i zadnjica, a nema prikaza ruku i šaka (sl. 2).

Beogradska mumija
Slika 2

Relativno ovalno pozlaćeno lice okruženo je plavom perikom i držačem perike koja pada do sredine grudi. Oko dve trećine lica posebno se radi i ostatak do glave. Obrve i oči bile su spremne da prime uložak koji je sada samo delimično prisutan u fragmentima u obliku tamno plave staklene paste. Postojao je otvor za pičvršćivanje lažne brade. Unutrašnjost kovčega nije ukrašena niti obojena, samo su vidljivi tragovi dleta.

Poklopac je ukrašen širokim, šest redova, cvetnim ovratnikom sa završecima u vidu sokolove glave sa sunčevim diskom (sl. 3).

Beogradska mumija
Slika 3 – Floralni ovratnik sa završecima u vidu sokolove glave sa sunčevim diskom

Ima najmanje deset redova istog stila između držača perika, ali namenjeno da predstavljaju vrstu ogrlice. Cvetna ogrlica okačena je oko donjeg trupa. Ispod toga, kleči Nut sa produženim rukama i krilima (sl. 4).

Beogradska mumija
Slika 4 – Nut krunisana sunčevim diskom, kleči raširenih krila i ruku

Njena glava krunisana je sunčevim diskom. Dve linije teksta kreću se ispod. Izuzev plave perike, pozlaćene i polihromne dekoracije i natpisa, ostatak kovčega bio je obojen u crno. Natpis i dekoracija, urezana su u površinu gipsa, koja je tada pozlaćena. Na gornjem delu sanduka prikazane su dve pozlaćene figure Anubisa, koje se spuštaju na vrhu stuba u obliku svetilišta, držeći mahalicu (flagellum). Prvobitno je postojala horizontalna slika hijeroglifskog teksta uokvirenog dvostrukom linojom na postolji, ali je tako slabo očuvana da više nije čitljiv.

Kada je prvi put mumija pregledana, bila je u loše očuvanom stanju. Međutim, pretprela je ratove i bombardovanja, zbog čega je u više navrata bila dodatno oštećena. Zato je bilo neophodno da se preduzmu odgovarajuće zaštitne mere radi boljeg očuvanja i prezentovanja javnosti. Pre nekoliko godina mumija dobija specijalnu skupocenu staklenu vitrinu u kojoj se i danas nalazi. Ovo vredno kulturno bogatstvo može svako da vidi, otvorena je svakodnevno za javnost, a Narodni muzej u Beogradu organizuje redovne stručne posete mumiji.

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

1,195 thoughts on “Beogradska mumija

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *