Današnji roker nam priča o današnjem rokenrolu

Sagovornika za ovu temu smo tražili po beogradskim klubovima gde se svira rok kako bi nam iz prve ruke rekao kako ta scena danas izgleda. Pronašli smo Mladena Petrovića- frontmena pank rok benda Jataci. Pored toga, napisao je i roman „Dnevnik crno-belih snova“, priču o metalcu koga u kratkom roku snalaze muke koje snalaze svakog poštenog čoveka i metalca.

 

  1. Gde je mesto rokenrolu u 2018. godini?

Svako kome je taj zvuk drag, najviše bi voleo da mu mesto bude tamo gde i pripada, a to je na vrhu. Međutim, neću otkriti toplu vodu ako kažem da je stanje na terenu dosta drugačije, iz više razloga.

 

  1. Na kojim mestima u Beogradu danas postoje redovna rokenrol dešavanja?

Kada su u pitanju svirke većih rok i metal bendova ( što ja ne delim, uvek sam podjednako voleo i rok, i pank, i metal), primećujem da je Dom omladine preuzeo primat u odnosu na ostala mesta. Izuzetno mi je krivo što se prostor SKC-a skoro uopšte više ne koristi u te svrhe, zato što je idealan za tako nešto, bilo da se radi o velikoj sali unutra, bilo o bašti. Sa druge strane, par dobrih rok mesta otvorilo se i u sklopu kompleksa klubova u Cetinjskoj ulici, što je veliki plus.

 

  1. Koji su najčešći problemi sa kojima se tvoj bend susreće?

Ako pričamo o Beogradu, ono što svakako treba da se popravi je broj klubova gde može da se svira rok i metal muzika. Takođe, ono što bi trebalo da bude osnovno za klub koji planira da organizuje žive svirke svakog vikenda, je da nabavi opremu pristojnog kvaliteta, ili bar većinu opreme. Ovako bend, umesto da se natenane pripremi za svirku, često gubi vreme i živce oko organizovanja opreme i postavke iste, što je nepotreban stres i trošak. Više festivala isto ne bi škodilo.

 

  1. Reci nam nešto o problemima glavnih likova u tvom romanu…

“Dnevnik crno – belih snova” je u principu “road trip” komedija, sa elementima akcije i romantike. Međutim, kroz sve to, pokušao sam da provučem i nekoliko ozbiljnih tema, a to su gubitak posla, raskid duge veze, patnja …Moje duboko verovanje je da se može napisati roman, kroz koji će naravno proći par ozbiljnih pitanja, ali koji ne mora po pravilu biti mračan i depresivan, kako je kod većine naših autora slučaj, već zabavan i komičan. Smatram da su nam u ovakvim vremenima smeh i zabava preko potrebni. Da li sam uspeo u toj nameri, drugi neka kažu.

 

  1. Zašto “crno – beli snovi” u nazivu knjige?

 

Odlično pitanje. Dok sam pisao roman, ta fraza mi se jednostavno stvorila u mislima, i tamo se i zadržala. Ljudi često na život, kao i na događaje u njemu, gledaju crno – belo.  Ili je nešto dobro, ili ne valja uopšte. Kod nas nema ništa u sredini. Ja opet, pokušavam da gledam na stvari malo drugačije. Svemu treba dati šansu, ponekad i više šansi, a pogotovo svojim željama i snovima.

  1. Posao ili muzika ili posao i muzika?

Još jedno odlično pitanje. Smatram da se muzikom, kao i svakom vrstom umetnosti, ne može kvalitetno baviti, ako joj se ne posveti dovoljno vremena. Problem zbog koga bendovi izumiru svuda po svetu je upravo taj što uglavnom od svog bavljenja muzikom nemaju finansisku dobit, pa članovi moraju tokom dana da rade  i da se muzikom bave navrat – nanos tokom malo slobodnog vremena što im preostane. Pisanje pesme zahteva vreme. Vežbanje pesme zahteva vreme. Snimanje pesme zahteva vreme. Nastupi zahtevaju vreme. Sve to ne može da stane u jedan slobodan dan nedeljno. Uz dužno poštovanje bendu koji uspe da se probije, OGROMNO je pitanje danas da li je to uradio zato što su mu pesme ZAISTA toliko dobre, ili je jednostavno imao dovoljno vremena i sredstava da sve to isprati na pravi način. Ista priča je i u bilo kom sportu. Koliko njih, možda boljih, odpadne usput? Nikada nećemo saznati, ali sam ubeđen da je broj ogroman.

 

  1. Šta preporučuješ onima kod kojih je preovladala muzika?

Drž’te se.

 

8. Šta su tvoji planovi za naredni period?

Promocije romana “Dnevnik crno – belih snova”, kao i pisanje nove knjige, koja je pri kraju. Takođe, mislim da sa svojim novim pank –rok bendom “Jataci” imam dosta toga da kažem i da pokažem. Da li ću uspeti, videćemo, vreme će pokazati, meni je čast i da probam.

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.
Aleksandar Djukic

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.

219 thoughts on “Današnji roker nam priča o današnjem rokenrolu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *