Fajumski portreti

Među najpoznatijim portretima u svetu jeste da Vinčijeva „Mona Liza“. Sve ono što ovaj portret i mnoge druge čini lepim, nedokučivim i jedinstvenim, mi to pronalazimo u portretima ljudi koji su živeli pre 2000 godina na teritoriji današnjeg Egipta. Egipćani su razvili praksu slikanja portreta svojih najmilijih na drvenim ili platnenim panelima, a oni će kasnije biti vezani za mumificirana tela. Ipak, zbog mnogih naroda koji su osvojili i uticali na Egipat, portreti su bili jasno vođeni uticajem više kultura, religija i vrednosti. Zbog toga je mnoge zanimalo ko su ljudi predstavljeni na portretima? I zašto su portreti nastali?

Pod pax romana (rimski mir od 27.g.p.n.e.-180.g.n.e.), Egipat je bio podložan rimskoj vladavini, ali time nije došlo do neposrednog pada verskih praksi ili pogrebnih običaja. Uprkos novoj kombinaciji kulture, praksa mumificiranja se nastavila i sami Rimljani počeli su da praktikuju tradicionalne egipatske pogrebne običaje. U periodu od 1. do 3. veka u oblasti Fajuma, praksa izrade portreta biva primarna umetnost.

Sve je počelo kada je rimski plemić Pietro Deila Valle početkom 17. veka otputovao iz Venecije u Konstantinopolj,  gde je proveo oko godinu dana, učeći turski i malo arapski, a zatim otputovao u Egipat, gde je proveo zimu u Kairu. Odatle je išao na razne ekskurzije, tokom kojih je uživao u svojoj strasti za antikom i starinama. Obilazio je piramide i ostale egiptske grobnice. U proslavljenoj nekropoli Sakara pronašao je široko polje grobova koje su već uveliko opljačkali seljaci koji su kopali za blagom. Deila Valle je podigao svoj šator u sredini iskopine koje su ova iskopavanja ostavila iza sebe i počeo da proučava okolne grobove i mumije. Međutim, ujutro 15. decembra 1615. godine, on je napravio jedno izvanredno otkriće o kojem je pisao pisma tokom svojih putovanja. To je opis koji će postati prvi, i više od dvesta godina, jedino otkriće izveštaj o portretima mumijama. Njega je lokalni seljak, tog jutra, odveo unutar okna jedne grobnice i pokazao mu izvanredno otkriće bogato dekorisane mumije muškarca (sl. 1).

Fajumski portreti
Slika 1

Ovi mumijski portreti otkriveni su širom Egipta, ali su ograničeni na blizinu gradova i sela, koji su bili pod uticajem grčkih i rimskih osvajača. U devetnaestom veku, kao i u prvoj polovini dvadesetog veka, portretni paneli su, sa druge strane, posmatrani u prvom redu kao umetnička dela koja se prikazuju kao izolovani prikazi i kao remek-dela kasnijih umetničkih perioda. To ne iznenađuje, jer već u devetnaestom veku došlo je do širokog interesovanja za prikazane pojedince i za njihov identitet. Ljudi su pokušali da otkriju njihov društveni status, poreklo i da istraže njihov način života. Još jedan pokušaj da se približe poreklu i nosiocu portreta mogao bi početi od imena koja su se ponekad pisala na portretima ili na telu mumija. U retkim slučajevima, natpis na portretnim mumijama nije otkrivao samo ime preminulog, već i imena njegovih roditelja (sl. 2), njegovog prebivališta ili zanimanja.

Fajumski portreti
Slika 2 – Portret sa natpisom nosioca portreta Eirene od majke Silvanus

Izrada portreta

Da bi se sačuvale uspomene na pokojnike, korišćeni su trajni mediji (materijali) za oslikavanje portreta, od kojih su dva najzastupljenija bila enkaustična i tempera. Reč enkaustičan znači “zapaliti se” na grčkom. Bio je to medij koji su izmislili Grci i koji je korišćen u većem delu umetnosti i arhitekture njihovog društva. Ovaj medij je u suštini mešavina obojenih praškastiih pigmenata sa pčelinjim voskom ili ponekad sa smolom. Sve je to bilo držano zagrejano na livenoj paleti, a to je značilo da je umetnik morao brzo da slika pre nego što vosak počne da se hladi i stvrdnjava. Gotovo odmah nakon što je vosak uklonjen sa zagrejane površine, smesa bi se ohladila i morala bi se ponovo zagrejati ako bi umetnik želeo da napravi korekciju.

Tempera je materijal koji se sastoji od praškastih pigmenata koji se pomešaju sa žumancem, belancem ili povremenom lepkom životinja. Postala je popularna jer je to bio jeftiniji metoda od enkaustičnih radova. Slike izrađene od tempera mogu biti uništene izlaganjem vodi, srećom, mnoge su preživele zahvaljujući sušnoj klimi u Egiptu. Da bi se sprečila moguća oštećenja, tempera je povremeno bila presvučena slojem voska.

Postoje četiri osnovne boje koje se koriste za proizvodnju Fajumskih slika: bela, žuta oker, crvena i crna. Praškasti pigmenti u ove četiri boje bili su najzastupljeniji, dok su druge boje bile ljubičasta, zelena i plava. Uopšteno, ove boje su bile nanošene počevši od najtamnijih nijansi, a kasnije najsvetlijih boja da bi proizvele najidealniji estetski krajnji rezultat.

Drvo je bilo jedan od najčešćih nosača za farbanje, iako se i lan se često koristio. Uobičajene vrste drveta koje su se koristile bile su limeta, smokava i čempres, mada su se retko nalazile ravnog oblika u prirodi, pa su često morale biti savijene. Da bi bilo fleksibilnije, drvo se moralo prokuvati tako da se ne bi slomilo kada bi se modeliralo i oblikovalo. Lan je takođe zahtevao određene promene, inače površina ne bi bila dovoljna tvrda da se slika. Kao što se može primetiti, proces pripreme za izradu mumijskih portreta je bio opsežan i zahtevao je mnogo posla.

Ko se krije iza portreta?

Ko bi mogao da priušti da angažuje umetnika da naslika njegov ili njen portret? Ono što ne čudi je što su mnogi portreti slikani za ljude koji uživaju u velikom bogatstvu (sl. 3).

Fajumski portreti
Slika 3 – Zlatna devojka

Na sreću, neki portreti imaju ugravirana ili ispisana imena osobe koja je naslikana. Skoro sve slike sa natpisima ispisane su na grčkom jeziku, što je navelo istraživače da veruju da su ti ljudi Grci. Pretpostavlja se da učitelj koji dolazi iz siromašne porodice možda nije bio u mogućnosti da priušti ovakvu vrstu kvalitetne umetnosti. Međutim, jedna od naznaki bogatstva su naušnice koje se nose. Takve naušnice nosila je Hermiona. To je jedini poznati mumijski portret učiteljice (sl. 4).

Fajumski portreti
Slika 4 – Hermionina učiteljica

Zanimanja koja su bile uobičajena u portretima Fajuma bili su vojnici (sl. 5) i sportisti (sl. 6). Neki članovi niže klase imali bi oslikane portrete, ali na ovim slikama niko nije nosio nakit, a ukupan kvalitet slike je mnogo niži od onih iz više klase.

Fajumski portreti
Slika 5 – Vojnik
Fajumski portreti
Slika 6 – Sportista

Većina portreta mumija izložena je danas u muzejima razbacanim po čitavom svetu. Ovim portretima, koji su nekada bili postavljeni na mumije, ali su ih uklonili ljudi koji su ih pronašli, pažnja nije bila dovoljno pridavana sve do druge polovine 19.  i početka 20. veka. Za većinu ovih portreta, nažalost, malo se zna o okolnostima njihovog otkrića. Mnogi potiču od nezakonitih iskopavanja, a čak se i većina istraživača ponašala, ne mnogo bolje od profesionalnih lopova. Na sreću, njihov značaj i vrednost, mnogi istraživači kasnije su uvideli.

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

1,603 thoughts on “Fajumski portreti