Intervju sa Milanom Hrnjazovićem: Gde je mesto slikarstvu u 21. veku

Milan Hrnjazović je slikar iz Valjeva, rođen 1982. godine za kojeg znam otud što je bio moj profesor likovnog u srednjoj školi „1300 kaplara“ u Ljigu. Tih godina imali smo česte promene profesora likovnog te nam se Milan učinio samo kao jedan u nizu profesora koji će prodefilovati našom školom. Niko od nas nije imao vremena da profesora bolje upozna jer nam je predavao samo jedno tromesečje.

Međutim, ono što nismo znali je to da je naš profesor slikar po profesiji i da je svoje slike izlagao između ostalog u Liverpulu, Atini, Berlinu, Filahu u Austriji, Lendavi u Sloveniji, Banja Luci i u nizu domaćih galerija od kojih posebno izdvaja Galeriju SULUJ u Beogradu. Pored Beograda, izlagao je u Novom Sadu, Nišu i rodnom Valjevu.

U ovom intervjuu, postaviću svom nekadašnjem profesoru neka pitanja koja tada nisam stigao da postavim:

 

  1. Kako je izgledaovaš razvojni put kao slikara u maloj sredini poput Valjeva?

 

Tokom ranog tinejdžerskog uzrasta, sebe nisam zamišljao kao slikara, nitikao nekoga kome je umetnost profesija. Crtao sam, kao i ostali, ali su me mnogo više privlačile prirodne nauke i književnost. Fascinirao me je kosmos. Kada sam bio šesti razred osnovne škole želeo sam da se bavim astronomijom. U skladu s tim, bio sam strastveni ljubitelj futurističke i naučno-fantastične literature. Želeći da svoja sopstvena maštanja učinim vidljivim, dosta sam crtao.

Važno je reći da su devedesete godine prošlog veka (zvuči nekako daleko, zar ne?) bile doba bez mobilnih telefona i rasprostranjenog interneta. Kompjuteri su bili retkost, kao i satelitska televizija. Zbog toga smo, u odnosu na današnje mlade bili mnogo više okrenuti knjigama, u kojima smo pronalazili odgovore na brojna pitanja, i otkrivali nove sadržaje koji su odudarali od jednolične svakodnevice. Na taj način sam otkrio istoriju slikarstva, poznate stare majstore i njihova remek-dela. Vremenom sam shvatio koliko su ona kompleksna; priroda i društvo, književnost i religija, imaginacija I stvarnost bili su udruženi u procesu stvaranja vizuelno upečatljivih formi.Umetnosti me je privukla njena mogućnost da objedin i raznolike sadržaje, a istovremeno stvori priliku za lični izraz.

 

  1. Da li je mala sredina otežavajuća ili olakšavajuća okolnost u radu umetnika?

Mala sredina ima svoje prednosti i mane. Jedna od, po mom mišljenju najvažnijih olakšavajućih okolnosti je mogućnost lakšeg pronalaska prostora za rad. U ovoj situaciji je presudan finansijski faktor; iznajmiti prostor  u nekom velikom gradu je skupo, naročito za nekoga ko nema redovne prihode. S druge strane, život u maloj sredini može pojedincu ograničiti mogućnost uspostavljanja novih kontakata u profesionalnoj sferi. Ipak, sa savremenim vidovima komunikacije, a pre svega zahvaljujući internetu, ovaj problem je sve manje izražen.

 

  1. Koje su ključne teme u vašim radovima?

 

Moje teme su raznolike. Prednost dajem temama koje se odnose na moje lično tumačenje neposredne i medijske stvarnosti. Likovno gledano, u pitanju su figuralne kompozicije koje uključuju i realistično naslikane motive i polu-apstraktne forme. Simbolični karakter motiva mi je posebno važan.

 

  1. Kako su vaši radovi uspeli da stignu do Liverpula, Berlina, Atine…?

 

Imao sam zadovoljstvo da izlažem na brojnim mestima zahvaljujući činjenici da su moje ideje nailazile na razumevanje i simpatije. Nekad je put ka tome bio prokrčen ličnim kontaktima i poznanstvima, u drugim prilikama omogućen konkursima ili prisustvom mojih slika na internet portalima koji pišu o savremenoj umetnosti. Važno je reći i da transport slika do udaljenih lokacija zahteva dobru organizaciju i logistiku. Podrška porodice i prijatelja mi je uvek bila važna, pa i presudna za realizaciju mnogih izložbi.

Sa izložbe u Filahu, Austrija.
  1. Koje su perspektive slikarstva kao medija u 21. veku?

 

Savremena likovna scena je toliko raznolika da je izuzetno teško sagledati njenu sadašnjost, a pogotovo predvideti njenu budućnost. Jedno je očigledno: ne postoji dominantan umetničk pravac koji je karakterističan za vreme u kojem živimo. U tom smislu današnja scena je haotična i komplikovana za razumevanje, ali istovremeno bogatija i dinamičnija nego ijedna pre. Da li će se iz prašume različitih stilova i umetničkih izraza pojaviti neki noviu metnički pravac, ili novi geniji slikarstva, ostaje da se vidi.

 

  1. Da li kao profesor likovnog i istorije umetnosti imate mogućnost da đacima ukažete na značaj slikarstva u 21. veku?

 

Imam. I trudim se da je iskoristim što je moguće više. Umetnost je oduvek predstavljala odraz duštvenih i istorijskih okolnosti. Takođe, određene ideje koje su u početku bile tek deo umetničke mašte, kasnije su uticale na promenu čitavog društva. Mislim da poznavanje i razumevanje slikarstva, arhitekture i vajarstva može đacima pomoći da potpunije razumeju stvaran svet koji ih okružuje.

Par, ulje na platnu 100×150 cm, 2010.
  1. Gde možemo da vidimo vaše radove?

 

Moje radove možete videti na predstojećim grupnim izložbama: u Beogradu, u galeriji Suluj od 7. maja na grupnoj izložbi posvećenoj stipendistima ULUS-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije), i u Čačku od kraja septembra u okviru 29. Memorijala Nadežde Petrović. Naravno, uvek možete posetiti moj veb sajt – www.hrnjazovic-milan.com.

 

 

Akt, ulje na platnu 110x75cm, 2011
Crvene stene, ulje na platnu 100x140cm, 2016.
  1. Preporuka ili savet mladim slikarima…

 

Umesto saveta, radije bih spomenuo  pojedinosti koje se često prećutkuju. Na primer, da ih odluka da zakorače u svet umetnosti uključuje u igru bez pravila, poštenja ili bilo kakvog sistema vrednosti. I da su staromodni roditelji koji se protive odluci njihovog deteta da mu umetnost bude poziv verovatno u pravu.

Ipak, spomenuo bih savet koji sam svojevremeno dobio od svog profesora likovne kulture, Milomira Romanovića, koji je takođe slikar: “Kada određeni način slikanja počne da ti prija, napusti ga i počni da radiš drugačije”. Skrenuo mi je pažnju na to koliko je važno napustiti “zonu komfora” u kreativnom radu. Samo na taj način je moguće upustiti se u istraživanje i susresti se sa novim, neočekivanim izazovima koji bogate iskustvo i pomažu kreativnosti da proširi svoje granice. Mislim da bi ovaj savet mogao biti inspirativan i za pojedince drugih profesija.

Izvor fotografija:
http://www.hrnjazovic-milan.com

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.
Aleksandar Djukic

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.

804 thoughts on “Intervju sa Milanom Hrnjazovićem: Gde je mesto slikarstvu u 21. veku

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *