Intervju sa Milošem Petkovićem: Koliko smo daleko od domaćih Vikinga i Game of thrones-a

Svedoci smo pomame za knjigama, filmovima i serijama sa naučno-fantastičnom i mitološkom tematikom. Ceo svet sa nestrpljenjem čeka svaku novu epizodu Game of thrones-a, Vikinga; ekranizacije Tolkinovih romana su postale deo opšte kulture…

I naše govorno područje nudi sličan sadržaj, oličen u slovenskoj mitologiji. Domaći pisci takođe prate svetske tokove i imaju dobar opus dela. Naš sagovornik za temu o mitologiji na domaćem terenu je Miloš Petković, jedan od najproduktivnijih pisaca na južnoslovenskom govornom području i autor trilogije Perunov Hroničar koje je njegovo najpoznatije delo. Dobitnik je nagrada: „Sveta Petka“ koju dodeljuje niška opština Medijana i „Svetosavski pečat“.

  1. Šta vas je opredelilo za pisanje o slovenskoj mitologiji?

Nakon moje prve trilogije “Vukovi sudbine”, koja je klasično delo epske fantastike (izmaštani svet, geografija, istorija, religija, mitos itd) vraćao sam joj se i, u maniru očeva žanra, dorađivao neke detalje, oplemenjivao, napisao desetak novih priča, ali… Sugestije sa strane da bi preko žanra mogao da promovišem i od zaborava otrgnem našu mitologiju, a veliki sam ljubitelj prirode i usmenih predanja našeg naroda, prevagnule su. Tada je započet rad na trilogiji “Perunov hroničar” i svemu onom što je usledilo. Pročitao sam popriličan broj stručnih knjiga iz oblasti etnologije, razgovarao sa stručnjacima i poznavaocima, obišao mnoga mitska mesta (pre svega, u jugoistočnoj Srbiji), verovao sam da će to uroditi plodom i da će kod ljudi pobuditi interesovanje, što se i desilo. Sad se ponavljam, ali, zaista mislim da je važno da mi i naša deca znamo ponešto i o našoj mitologiji, pre svega samoinicijativno, jer o grčkoj, nordijskoj, keltskoj znamo mnogo više, a nametnuto nam je kroz književnost, kinematografiju, muziku pa i strip.

  1. Interesovanje publike za slovensku mitologiju je u porastu. Da li je ono došlo naglo ili postepeno?

Postepeno. Bilo je nekoliko iskrica pre desetak godina, sada je to već jedna dobra vatra, a da bi se desio požar trebaće još vremena.

  1. Koliko su na interesovanje publike za mitologiju uticale serije poput Game of thrones i Vikinga?

Mitologija i epska fantastika (sa svim svojim podžanrovima) vrlo su bliske. Vikinge su zajedno radili History Chanel i MGM, jasno je kome je tu bila kakva uloga, tako da ima dosta toga što je deo mitologije, pa i istorije. A i produkcijski je na visokom nivou, što garantuje veliku gledanost. S druge strane, o Igri Prestola ne treba trošiti reči i tu, pre svega, mislim na knjige i na efekat koji izaziva serija. Ja sam uvodne knjige serijala čitao pre nešto više od deset godina, i tada sam bio jedan od retkih, a sada čitaju i gledaju armije ljudi, što je sjajno. Stvara se kritična masa, iz koje će se iznedriti nešto umetnika koji će se baviti mitologijom i nastaviti da je promovišu kroz svoja dela, bilo literarna, likovna ili u nekom trećem, četvrtom obliku, i mnogo konzumenata, ljubitelja koji će prepoznati značaj svega toga. Tako da mislim da je uticaj veliki ali je, pre svega, dobar, pozitivan uticaj.

  1. Da li je fokus vašeg rada isključivo epska fantastika?

Ne. Epska fantastika je, pre svega, moja velika ljubav, pasija i, donekle, način života, sveprisutna i važna. Međutim, ja volim da eksperimentišem, volim izazove, i doživljavam sebe mnogo više kao pripovedača nego kao pisca, zato se ne ograničavam žanrom. U mojim serijalima i romanima ima snažnih elemenata horora, misterije, začina koji su karakteristični za trilere, detektivske romane, ima i ljubavi, mitologije. Takođe, u narednom periodu biće objavljeno nekoliko mojih knjiga za decu (tetralogija “Patuljci i vile” u IK Pčelica) i ilustrovani roman “Dok zmajevi spavaju” koji smo zajedno napisali Aca Seltik i ja a ilustrovao Igor Krstić, tako da ću se naći i u ulozi pisca za decu, što je moja davnašnja želja. Sve u svemu, da će uvek biti elemenata fantastike u mojim delima – hoće, ali neću se vezivati za žanr već se truditi da pišem i stvaram dobre priče, na moju i radost svih dragih čitalaca.

  1. Postoji li interesovanje stranih izdavačkih kuća za prevođenje i publikovanje domaćih izdanja sa mitološkom tematikom?

Svakako. Kod stranaca je to prosto, ako je nešto kvalitetno, komercijalno i za njih novo (ali ne i previše nepoznato), oni će to oberučke uzeti. Trenutno se, po pitanju mojih knjiga, nekoliko stvari paralelno “krčka” kada su u pitanju prevodi i strano tržište ali, da sačekamo, radujem se potencijalnom objavljivanju na zapadu i za područje panslovenskih zemalja. Kad čovek probije led, onda je sve lakše.

  1. Da li domaća kinematografija ima interesovanje za ekranizaciju mitoloških romana?

Ne bih to nazvao interesovanjem, već željom, da. Želja postoji, ali… Put od želje, preko interesovanja do realizacije je dug, a kod nas je i trnovit, iz dobro znanih razloga, pre svega onih finasijskih.

      7. Koliko smo daleko od domaćih „Vikinga“ i Game of thrones-a?

To je, pre svega, pitanje za nekolicinu naših uspešnih i ostvarenih producenata i reditelja. Mislim da su za takav poduhvat potrebni vizionari, koji poseduju neverovatne veštine, hrabrost, upornost, ali i strpljenje. Ja se iskreno nadam da ćemo u narednih pet, deset godina i mi, kao narod koji ima izuzetno bogatu istoriju i mitologiju, imati i svoje “Vikinge” i “GOT”, ali autentične, originalne i sa našim šmekom.

 

Luka Đurić

Rođen 31. 10. 1994. godine. Gimnaziju opšteg tipa završio u Ljigu gde živi i radi u Ljigu. Svira akustičnu i električnu gitaru. U Limuntusu je zadužen za pronalazak i saradnju sa novim autorima.
Luka Đurić

Luka Đurić

Rođen 31. 10. 1994. godine. Gimnaziju opšteg tipa završio u Ljigu gde živi i radi u Ljigu. Svira akustičnu i električnu gitaru. U Limuntusu je zadužen za pronalazak i saradnju sa novim autorima.

1,053 thoughts on “Intervju sa Milošem Petkovićem: Koliko smo daleko od domaćih Vikinga i Game of thrones-a

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *