Jelena M. Ćirić nam je rekla neke stvari o poeziji

Jelena M. Ćirić je naša pesnikinja iz Požarevca, a danas živi sa porodicom u Pragu.  Za adekvatnog sagovornika o pitanjima poezije preporučuju je njene tri samostalne zbirke poezije: „Žar“ (2011), „Naiskap“ (2013) i „Muške pesme“ (2016), a takođe je koautor knjiga poezije „Ja, ti, on i ona“  (2012) i “Ne znam šta bi više moglo da nas veže”, kao i jedne koautorske knjige u elektronskoj formi (M. Gogov, M. Korolija, J. M. Ćirić, 2012).
I nisu knjige jedino što je kvalifikuje za razgovore o poeziji već i sam način na koji iznosi svoje pesme. Njene poetske večeri su žive od početka do kraja. Na njima nema one monotone akademske atmosfere već je to živ program koji publika prati od početka do kraja. Limuntus je imao tu čast da ugosti Jelenu M. Ćirić na Limuntusovim kulturnim večerima i poznato nam je iz prve ruke kako Jelena prenosi svoju energiju na publiku. Svi su bili prezadovoljni i vrlo rado su učestvovali u debatama tokom same pesničke večeri.
Ovaj put, Jelena je odgovarala na naša pitanja.

  1. Jelena, neki kritičari s podozrenjem za tvoju poeziju kažu da je erotska. Koji je tvoj zbirni odgovor na sva ta “podozrenja“?

I kritičari su, u prvom redu, čitaoci, a svaki čitalac ima pravo, štaviše poželjno je, da delo koje je pred njim, doživi na svoj način. Razlike u doživljajima umetničkog dela obogaćuju tj.pružaju multidimenzionalnost samom delu, a istovremeno nadahnjuju autora. Kada nešto što napišete, naslikate, snimite ili samo izgovorite pustite u „etar“, onda više niste u mogućnosti da mu dalje u potpunosti krojite sudbinu. Svaki autor sa tim treba da bude načisto pre nego nešto pusti od sebe. Ja iza svojih pesama stojim, na koji god način da su doživljene od strane čitalaca.

Ipak, ima tu još jedna stvar…  Mnogi danas sebe nazivaju kritičarima. Najčešće oni koji bi istu najteže primili. Pravu, konstruktivnu kritiku, koja će vas naterati da budete bolji, treba razlikovati od malicioznih komentara.

 

  1. Kako bi ti okarakterisala svoju poeziju?

Kao čulnu; možda je to najbolja reč. U osnovi, moje pesme su ljubavne, a erotske nijanse nisu tu slučajno.

 

  1. Veoma si aktivna po pitanju promocija i poetskih večeri u Srbiji. Odakle ti sva ta energija?

Ne doživljavam to kao nekakvu naročitu energiju, mada me je zaista mnogo ljudi ovo isto pitalo.Kad nešto volite, ne razmišljate koliko napora treba da uložite da bi to živelo.Zapravo, ne doživljavate to kao napor.Ja uživam, ne toliko u samom čitanju tj. predstavljanju svojih pesama, koliko u interakciji, razgovorima sa publikom. Ono što, dok traje jedno pesničko veče, mogu da pročitam na licima prisutnih, nepogrešiv je pokazatelj koliko sam uspela da ih zainteresujem ili ubedim u iskrenost emocija u pesmama. Koliko je to što pišem u književnom smislu dobro i koliko zaista vredi, reći će vreme.

Jelena M. Ćirić

  1. Kako publika reaguje na tvoje stihove?

Ako je uopšte moguće da se, kao autor,izdignem iznad subjektivnog nivoa priželjkivanog, rekla bih–vrlo pozitivno.

 

  1. Aktivna si na društvenim mrežama. Da li društvene mreže oduzimaju od kreativnosti i umetnosti ili im dodaju?

To zavisi od senzibiliteta i karaktera korisnika, koji, u krajnjoj liniji, i ne mora da se bavi umetnošću. Svakodnevna dinamika može da odvuče u različitim pravcima, ne uvek dobrim. Društvene mreže su svakako šarmantni kradljivci vremena. Sa druge strane, mnogi kontakti koje sam stekla upravo preko društvenih mreža, neprocenjivi su mi. Zapravo, ljudi su neprocenjivi. Ne samo u vezi sa mojim pisanjem.
Kad bi trebalo da se odlučim za jedan od ponuđenih odgovora, rekla bih da ipak dodaju kreativnosti i umetnosti, s tim što je poželjno podesiti nivo apsorpcije sopstvenih filtera na pravu meru.Sa druge strane, postoje ljudi koji nemaju profile na društvenim mrežama, pa to nimalo ne šteti poslu kojim se bave, ni kada je umetnost u pitanju.

 

  1. Šta misliš o tvrdnjama pojedinaca da je poezija žanr u zalasku?

Poezija tj. doživljaj poezije, kao i bilo šta spram čega ljudi grade svoj odnos, ima svoje oscilacije, trendove, bolja i lošija vremena. Ali zamislite samo otkad se poezija piše i postoji. Da li je baš ovo naše vreme ono u kom će zaći ?Naravno da nije. Iz najmanje tri razloga. Prvi su škole, uopšte obrazovne ustanove. Poezija je neizostavni deo programa osnovnih i srednjih škola, i dok je njih i poezija će se ugradjivati u kod budućih čitalaca, onih koji će je možda i (za)voleti. Drugi razlog su, gle čuda, društvene mreže. Poezija možda jeste neatraktivan žanr,posmatrano iz ugla kupovine knjiga, ali je zato idealan (mislim pre svega na formu tj. dužinu) da zadrži pažnju prosečnog korisnika; romani se na društvenim mrežama slabo čitaju, poezija, naprotiv, veoma često. Treći razlog je naprosto činjenica da će uvek biti onih koji vole poeziju. Da je čitaju ili da je pišu. Ko tvrdi suprotno, valjalo bi da to i dokaže.

Jelena M. Ćirić

  1. Da li se u Srbiji nešto promenilo od tvog odlaska u Prag?

To pitanje zahteva veoma kompleksan odgovor. Mnogo toga se promenilo. Mislim na stvari koje su činile okruženje onda kada sam živela u Srbiji, ali i na ljude. Nekih više nema. Neki su se rodili. Neki su se naprosto promenili. Mada…  nedavno sam čula sjajnu misao o kojoj vredi misliti – ne menjaju se ljudi, već vremena.
Sa druge strane, mnoge stvari su ostale iste. Istina,možda samo u mom doživljaju i želji da ih oživim i produžim im trajanje onakvim kakvim ih pamtim, ali ni taj subjektivni doživljaj ne isključujem u odgovoru na pitanje.
Ali koliko god im se mi opiremo i setno se osvrćemo za nekim “dobrim starim vremenima”, promene su neminovne. I potrebne. Panta rei.

 

  1. Šta da očekujemo od tebe u narednom periodu?

Pitanje je koliko čovek može menjati svoj senzibilitet, tako da će u tom smislu bilo šta što se desi biti prepoznatljivo. Forma i izraz mogu biti različiti.
Svakako ću i dalje uživati u tome da ljudima, na svoj način, budem sinonim za pozitivno.
Volim onu od Mike Antića:
Ja sam vašar. Eto šta!
Ja sam tristo čuda.
Muzika sam. Gužva. Smeh.
Vrteška. I luda.

 

Fotografije: Jelena M. Ćirić

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.
Aleksandar Djukic

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.

239 thoughts on “Jelena M. Ćirić nam je rekla neke stvari o poeziji

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *