Kako su drevni ljudi pamtili svoje mrtve

Smrt označava prestanak života, nešto što je konačno i bespovratno. U mnogim religijama vernici smrt ne vide kao kraj. Isto tako u prošlosti ona nije predstavljala završetak jednog poglavlja, već početak novog.

U prošlim zajednicama mrtve nisu samo čuvali u mislima i nosili u srcima, već su želeli da sećanja na njiih traju duže i da ih svaki dan nešto podseća na njih. Svoje pretke su pamtili na jedan sasvim drugačiji način.

Arheologija, kao što smo mnogo puta napomenuli, nam otkriva i donosi nove, korisne i zanimljive informacije drevnih ljudi. Iako često pokušavamo da tragove prošlosti stavimo u sličan kontekst sa sadašnjošću jer nemamo uvek odgovore, interesovanja i želja za novim saznanjima ne prestaju. Kao jedan takav primer kod koga imamo više pitanja nego odgovora, jeste da otkrijemo svrhu gipsano modelovanih lobanja praistorijskih ljudi. Sa aspekta umetnosti možemo primetiti da postoji veza sa željom naručioca i načinom na kojim se umetnik hteo izraziti i kako je svoje umetničke sposobnosti primenio prilikom dekorisanja i ulepšavanja.

Tokom prekeramičkog neolita B na Bliskom istoku postojala je pogrebna praksa koja predstavlja jedinstven fenomen. Pogrebna praksa podrazumevala je postmortalno uklanjanje lobanja iz grobova i njihovo kasnije modelovanje. Modelovanje je podrazumevalo stavljanje gipsa preko lobanje i umetanje morskih školjki u očnim orbitama radi što realnijeg-živog izgleda.

Pored samog modelovanja, preko gipsa je išlo mazanje i premazivanje pigmentom crvene ili crne boje i dodavanjem tonova različitih boja stvarali su što realističniji izgled. Potiljačni deo lobanje, uglavnom, nije bio gipsano modelovan, ali je nekada imao pruge. Donja vilica se uklanjala, jer nije postojalo meko tkivo koje bi je držalo, pa se ona naknadno pravila od gipsa. Takođe, nos se naknadno modelovao, kao i uši. Dok su usta negde bila izdubljena. Isto tako, nekad se samo modelovao region lica krečnim gipsom ili nekim drugim materijalom kako bi ponovo stvorili „živi“ izgled (maska). Neka lica imaju tragove koje ukazuju na tetoviranje, što implicira da su napravljene kako bi se razlikovali od drugih članova zajednice, a sigurno da su ih imali za života. Tada svod lobanje nije bio tretiran. Mada se kod nekih lokaliteta postavlja pitanje da li svod bio zaista zanemaren ili je ukrašavan kosom, frizurama, nekom perikom ili kapom organskog materijala.

Nekoliko značajnih i najpoznatijih lokaliteta na kojima su ovakve lobanje bile otkrivene, a kod kojjih nije isključeno postojanje veze i komunikacije geografski, pa čak i vremenski udaljenih zajednica, ovde su izdvojeni.

Prve gipsane lobanje otkrivene su u Jerihonu. Iako su većina bile gipsano modelovane, nekolicina njih je bila samo bojena i različito ukrašavana. Najpoznatija je gipsana lobanja sa kranijalnom modifikacijom koja predstavlja izvanrednu veštinu, a kod koje donja vilica nije bila uklonjena. Ona nije od čistog gipsa, već je izmešana lokalnim peskom, lice je od kreča sa glinom  koji daje svetliju boju i čvrstinu (sl. 1).

Slika 1.

Na Ein Gazalu pored većine obojenih i gipsanih lobanja, jedna je posebno izdvojena jer je impresivno odrađena, a koja više podseća na portret (sl. 2). Ostale lobanje bile su tretirane apliciranjem pigmenata, pre nego gipsa.

Slika 2.

U maloj pećini Nahal Nemar lobanje su bile modelovane prugama od asfalta na pozadini lobanje, dok kosti lica nisu tretirane (sl. 3).

Slika 3.

Teško je sa sigurnošću reći da li je nedostatak asfalta na facijalnom delu lica bio nameran ili se jednostavno nije dobro očuvao. U svakom slučaju, u odnosu na gipsano modelovane lobanje, ovde je pažnja bila usmerena na dekoraciju moždanog dela lobanje u vidu mreže.

Najimpresivnij nalalaz na Jiftahelu su tri gipsane lobanje sahranjene jedna do druge (sl. 4).

Slika 4.

Remodelovanje obuhvata lice, posebna pažnja je okrenuta ka posebnim facijalnim karakteristikama, nosu, ustima i očima. Nos je napravljen od krečnjaka-šljunka. Oči su bile naistaknutije, napravljene od školjki, a usta su bila izdubljena. Lice izgleda okruglo sa istaknutim i visokim obrazima. Vilica je napravljena isto od gipsa u zamenu za pravu mandibulu. Centralna lobanja je bila gipsana na celom licu, uključujući nos, oči, usta, bradu, obraze i usta. Dok kod ostalih dve se koncentrisalo na orbite. Oči sve tri lobanje su napravljene od umetaka školjki i nekad malih komada kremena.

Pošto stvaranje gipsanih lobanja zahteva vreme i veštinu, čini se da njihov estetski aspekt, pre svega umetnički, a drugo ritualistički, ne može se poreći. Oni koji su bili uključeni u ovim aktivnostima trebali bi biti označeni kao vrsni i vešti poznavaoci umetnosti. Jasno je da je umetnik hteo da ispoštuje želju naručioca i ukaže na veliki značaj gipsanih lobanja.

Svrha modelovanja sa jedne strane može biti vezana za kult predaka, neka vrstu reinkarnacije, trofeje neprijatelja, zaštitu protiv zlih duhova neprijatelja i sl. Moguće da su to bili istaknuti članovi zajednice koji su na ovaj način trebali biti zapamćeni. A moguće da su se te osobe tokom života fizički razlikovale od ostalih (imali neku vrstu deformiteta), smatrane su “posebnim” pa su zato članovi zajednice na njih gledali sa obožavanjem i poštovanjem. Pošto više liče na portrete veća je šansa da predstavljaju pretke čija je bila želja da ostanu u sećanju. Bilo kako bilo, Bliski istok ne prestaje da nas fascinira svojim umetničkim i drugim delima, ponekad morbidnim i svakako originalnim.

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

464 thoughts on “Kako su drevni ljudi pamtili svoje mrtve

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *