Keltska umetnost na primeru kotla iz Gundenstrupa

Jedno od najočuvanijih remek dela keltske umetnosti, čije poreklo možemo da pratimo hiljadama kilometara daleko od mogućeg mesta nastanka, predstavlja bogato dekorisan srebrni kotao iz Gundestrupa. Impresivna izrada i ikonografija navode da su motivi i predstave delo dva indoevropska plemena, a da je kotao bio ili ukraden ili je bio donet na poklon.

Kotao iz Gundestrupa je religijska posuda (9kg) pronađena u Jitlandu u Danskoj 1891. godine. Pronađen je u tresetištu, rastavljen na pet dugih pravougaonih ploča, sedam kratkih i jedne okrugle ploče. Svaka ploča je izrađena od 97% čistog srebra i ispunjena različitim motivima životinja, biljaka i paganskim bogovima. Ploče su nakon toga bile rekonstruisane u sadašnji oblik kotla (sl. 1). Pet pravougaonih ploča smešteno je u unutrašnjosti kotla, ostavljajući 2 cm prostora između svake, a sedam (izvorno osam) ploča formiraju spoljašnju stranu kotla.

kotao iz Gundestrupa
Slika 1

Kao najbolje očuvani deo evropsko gvozdeno dobskog juvelirstva, veliku pažnju je privukao mnogih naučnika čiji je poseban interes za kotao Gundestrup nastavio da raste. Naročito, njegova visokokvalitetna izrada i ikonografska različitost stvorili su neprekidnu istragu o poreklu kotla. Iako se kotao datuje u II i I vek p.n.e. i dalji postoji dovoljno puno prostora za kontroverzu u vezi sa mestom njegove proizvodnje. Glavni problem polazi od činjenice da je njegov stil i izrada trakijska pre nego keltska, upkos dekorativnim očiglednim keltskim motivima. Do sada su mišljenja u velikoj meri podeljena u dve grupe. Tu su oni koji raspravljaju o galskom poreklu (keltsko pleme) i drugi koji tvrde za trakijsko poreklo. Stariji istraživači lociraju proizvodnju kotla na keltskom zapadu, dok se drugi ipak odlučuju za donji Dunav u jugoistočnoj Evropi (Balkan).

Kao rekonstruisana posuda, sastavljena je od pet unutrašnjih ploča, od kojih svaka prikazuje scene ratnika, božanstava i egzotičnih zveri, a sedam je od preostalih osam spoljnih ploča, od kojih na svkoj dominira bista junaka ili božanstva. Na osnovnoj ploči prikazan je veliki bik sa manjim mačevima i drugim životinjama. Uprkos ikonskoj ulozi koju je Gundestrup stekao u popularnim publikacijama o Keltima, ne postoji sumnja da je stil izrade i ukrasa trački, iako su određeni ikonografski motivi keltski i zapadni.

Ploča na dnu

Ova ploča je naistaknutija u svojoj visokokvalitetnoj izradi. Bik je veličanstveno prikazan u reljefu sa svojim masivnim svernim butinama i preširokom prednjom nogom. Uprkos stilizovanom prikazu, slika je puna vitalnosti. Bik i pas ispod njega prikazani su iz neobičnog ugla, oni se vide odozgo. Preko ovog masivnog bika, čovek sa kopljem je u stavu napada (sl. 2).

Kotao iz Gundestrupa
Slika 2

Ikonografija ove posude je enigmatična, kao što je slučaj i sa ostalim pločama kotla. Neki tvrde da je na sceni prikazana ritualna žrtva ili pokolj u ceremonijalnim igrama. Drugi tvrde da je to igra u kojoj psi jure bikove ili lovačka scena. Iako postoje različite interpretacije ove scene, u osnovi se shvata kao scena lova na bika, bila da je ritualna ili stvarna.

Unutrašnje ploče

Ploča A

Ova ploča prikazuje razne životinje oko centralne figure sa rogovima. Figura sa rogovima predstavljena je nogama preklopljenim sa torkvesom oko vrata. On drži još jedan torkves u desnoj ruci i rogatu zmiju u levoj (sl. 3).

Kotao iz Gundestrupa
Slika 3

Ovaj bog sa jelenskim rogovima identifikovan je kao keltski bog Kernunos. Kernunos je gospodar životinja, a torkves koji nosi je simbol bogatstva i prosepriteta. Istraživači imaju poteškoća u identifikaciji nekih životinja oko centralne figure, iako je opšte prihvaćeno da su pored njega sa leve i desne strane lovački pas i jelen. Na leđima jelena prikazan je bik, koji se ponavlja u gornjem levom uglu ploče. Bika sa leve strane prate dve druge životinje: delfin sa jahačem i lav.

Ploča B   

Ova ploča prikazuje suprotan raspored životinja oko biste boginje. Boginja je predstavljena u centru sa šestosmernim rozetnim točkom na obe strane. Ona je flankirana sa dva slona koja se suočavaju jedan sa drugim. Ispod njih su dva grifona postavljena na isti način, a lovački pas se nalazi u donjem središtu plocče između ova dva grifona (sl. 4).

Kotao iz Gundestrupa
Slika 4

Ploča C

Ova ploča pokazuje intrigantnu ikonografiju dva božanstva sa slomljenim točkom, tanjirom u sredini. Bista bradatog božanstva prikazana je sa desne strane poluoblikovanog točka, a figura u skoku drži obod točka sa desne strane. Ispod te figure rogata zmija je predstavljena. Ostale životinje postavljene su u smeru kazaljke na satu oko ove grupe dva božanstva, u gornjem delu ploče dve identične zveri prikazane su sa obe strane, obe okrenute levoj strani božanstva u donjem delu, tri grifona paralelno su prikazana i svi su okrenuti desnoj strani božanstva. Prostor između gornje i donje grupe životinja ispunjen je nekim botaničkim šarama koje se obično identifikuju kao tenda bršljana (sl. 5).

Kotao iz Gundestrupa
Slika 5

Ploča D

Scena na ovoj ploči tumači se kao scena ubijanja bikova. Tri bika postavljena su u horizontalnoj liniji okrenuti u istom pravcu. Imaju ogrome zadnjice i kratke ali debele vratove. Na donjoj strani svakog bika, čovek sa mačem stoji u stavu napada na bika. Pod nogama svakog bika, sa strane svakog čoveka, pas je prikazan kako trči levo, dok stvorenje koje liči na mačku trči u istom pravcu preko bikovih leđa (sl. 6). Kao što je prikazano na ostalim pločama, prostor između svake figure ispunjen je lišćem u obliku kapljica suza.

Kotao iz Gundestrupa
Slika 6

Ploča E

Na levoj strani ploče, bog koji stoji nosi pletenicu ili pletenu kapu sa kićankom. On je mnogo većih od ostalih, tako da dominira čitavom scenom. On drži malog čoveka okrenutog naopako preko posude u obliku kofe, a izgleda da ga spušta ili izvlači iz kofe. Pre predstave Boga, ispod kofe, pas je prikazan u vazduhu kao da je skočio. Ostatak scene ispunjen je u dva reda ratnicima vertikalno raspoređenih, podeljenih stablom drveta između. Gornji ratnici su konjanici, a niži ratnici drže koplje i štitove (sl. 7).

Kotao iz Gundestrupa
Slika 7

Poslednje tri osobe u donjem redu sviraju muzičke instrumente koji se sigurno identifikuju kao keltski instrument karniks. Preko karniksa u krajnjem desnom uglu prikazana je zmija na vrhu.

Ova ratna ploča može se shvatiti kao grafički pripovedač koji govori priču o ratnicima koji su pali na bojno polje. Što se tiče simboličkog sadržaja scene, postoji nekoliko tumačenja. Najopštije je prihvaćeno da scena prikazuje ritualno potapanje i da je posuda kotao ponovnog rođenja. Tema ponovnog rođenja izgleda prilično ubedljiva i uobičajena je za keltsku mitologiju,.

Spoljne ploče

Spoljne ploče se izdvajaju svojim predstavama. Na njima su prikazani muškarci i žene, verovatno paganski bogovi i boginje. Ploče na kojima su bogovi prikazani su uzdignutih ruku, u kojima ili nešto drže ili su im šake stisnute u pesnice. Kod boginja predstave su slične, s tim što one ne drže ništa u rukama, već su prikazane sa životinjama i bočnim figurama.

Motivi kotla iz Gundestrupa odvlače posmatrača u vanzemaljski univerzum daleko od onog univerzuma u kome su ljudi deponovani u močvarama severnog Jitlanda. Slonovi, lavovi i nekoliko nepoznatih bogova predstavljeni u inostranom stilu, ukazuju na to da je kotao izvorno stigao iz dalekog područja. Tačno gde je napravljen, još uvek je otvoreno pitanje. Možda je to bio poklon velikom poglavaru ili je to bio ratni plen?

Iako se ne može saznati poreklo jednog od najimpresivnijih nalaza keltske umetnosti, zanimljiv je put koji je kotao prešao da bi na kraju završio u močvari u delovima. Ukoliko je predstavljao ritalnu posudu, onda i ne čudi zašto je pronađen u močvari. S obzirom da su Kelti “žrtvovali” ili ubijali pojedince, jer su njima močvare bila mesta na kojima su beživotne žrtve nudile bogovima.

 

 

 

 

 

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

536 thoughts on “Keltska umetnost na primeru kotla iz Gundenstrupa

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *