Kultura Pazirik otkriva 2500 godine stare tetovaže

Tetovaže su danas deo svakodnevice. Broj osoba koje se tetoviraju iz dana u dan se poveća i one više nisu etiketa svojim vlasnicima koja govori da se radi o “opakim” momcima i devojkama. Ljudi su se tetovirali kroz celu istoriju, ali tetovaža nije uvek imala istu težinu.

Kako neki smatraju, tetovaže su pokušaj imitacije neke druge osobe-uspešnog sportiste, poznatih pevača, glumaca, pa čak i kriminalaca. I sve to u cilju privlačenja pažnje i pogleda na njihovo telo. Međutim, tetovaže služe i za simbolično prikazivanje sreće, ljubavi, radosti ili sećanja na drugih. Mi danas možemo sebi da priuštimo jednu ili više tetovaža kad god to poželimo. Samo, da li je to tako bilo u prošlosti? U davnoj prošlosti tetovaža je bila retkost, privilegija pojedinca, obeležje pripadnosti, muškosti ili hrabrosti. Samo određeni pripadnik zajednice je mogao da bude obeležen ne bi li time istakao svoju visoku poziciju.

Arheologija nam je otkrila da su u prošlosti ljudi tetovirali svoja tela, uglavnom su to bile jednostavno iscrtane tetovaže u vidu linija, crtica ili tačkica. Najlepši i najsloženiji ostaci tetovaža drevnih ljudi su pre nekoliko decenija otkriveni na prostorima Sibira. Reč je o skitskim narodima kulture Pazirik iz 5. veka pre nove ere. Istraživanja njihovih zaleđenih grobnih kompleksa omogućila su vredne i bogate  informacije, jer sadrže jedinstvene arheološke predmete i tragove pogrebnih običaja. Sa aspekta nauke i kulture ovi kompleksi su obogatili svet znanjem za razumevanje načina života prošlih zajednica.

Njihova pogrebna praksa je podrazumevala sahranjivanje pokojnika ispod grobnih humki (kurgan, tumul) zajedno sa bogatim predmetima i konjima. Kod velikog broja sahrana hladni vremenski uslovi bili su povoljni za očuvanje organskog materijala nakon što je voda dospela u grobove i zamrzla ih. Očuvana je bila odeća, obuća, predmeti od drveta, tela ljudi zajedno sa tetovažama i ostacima žrtvovanih konja. U nekim slučajevima tela sahranjenih mumija bila su balsamovana-organi i mišići uklonjeni, ali kosti i koža su ostali netaknuti. Tetovaže su bile vidljive na mnogim očuvanim telima muškaraca i žena, na ramenima, leđima, rukama i nogama, ali ne i na licu. Uglavnom su bile ucrtane ptice, ribe, jeleni, konji, mačke ali i motivi biljaka. Tetovaže konja su zanimljive, jer su među najučestalijima. Što je sigurno bilo i povezano sa sahranama konja ispod humki koji su im bili neophodni u svakodnevim aktivnostima.

Bolje očuvane tetovaže su pronađene na telu starijeg muškarca. Na desnoj nadlaktici konj je istetoviran sa uzdignutim zadnjim nogama (sl.1), a na podlaktici se nalazi konj i neka vrsta mesojeda.

Slika 1.

Na leđima i zadnjici su dve loše očuvane tetovaže životinja, a jedna bi mogla imati glavu grifona. Obe ruke su bile istetovriane, simetrično na oba palca bile su ptice u hodu, čije su glave se pružale u pravcu nokta. Isto tako na nogama sa unutrašnjih strana istetovirane su bile pet životinja: divlja ovca, jelen, koza u pokretu. Naročito je bila impresivna figura divlje mačke, verovatno tigra na levom ramenu (sl.2).

Slika 2.

Velika glava iz profila pokriva prednju stranu ramena, dok su prednje šape na ruci, a zadnje šape zajedno sa repom se šire ka leđima dodirujući kičmu. Pretpostavka je da su postojala dva tatu majstora za ove tetovaže, jer su sve tetovaže bile neobično stilizovane, za razliku od onih na nogama koje su bile jednostavne i šematski izvedene.

Tetovaže na jednoj ženskoj mumiji su bile drugačije raspoređene. Ramena nisu bila istetovirana, iako je to najpogodnije mesto za tetovažu, dok su podlaktice bile prekrivene kompozicijama (sl.3).

Slika 3.

Na levoj ruci prikazana je velika ptica u lovu na jelena ili losa. Na desnoj podlaktici od lakta do zgloba složena kompozijcia nekoliko figura je istetovirano. Prikazana su dva tigra i leopard kako napadaju jelena ili losa (sl.4) ali i mnoge druge scene.

 

Slika 4.

Najpoznatije tetovaže pripadaju “princezi Ukoka”. Ona je bila sahranjena sa oko šest konja, oklopljenih i uzdignutih, predstavljajući njenu duhovnu pratnju u sledeći svet i simbol njenog očiglednog statusa. Tetovaže su bile na obe ruke, verovatno da reprezentuju i starost i status.  Na levom ramenu prikazana je fantastična mitološka životinja: jelen sa kljunom grifona i rogovima jarca (sl.5).

Slika 5.

Rogovi bili ukrašeni glavama grifona, a isto kod tih grifona glava je prikazana na zadnjoj strani životinje. Na nogama ovce vide se usta pantera sa dugim repom. Ovca isto ima glavu jelena sa velikim rogovima na zglobu. Na palcu njene leve ruke nalazi se crtež tela neke nepoznate životinje (sl.6).

 

Slika 6.

Kažu da kada uradimo tetovaže, one ostaju za ceo život. Ne i u ovom slučaju, one ostaju mnogo duže. Uverili smo se da tetovaže pripadnika kulture Pazirik su večne i predstavljaju neku vrstu identifikacije. Oni su verovali da će im one biti od pomoći u drugom životu kako bi se ljudi istih porodica i kultura pronašli nakon smrti. Što su imali više tetovaža na telu to znači da je ta osoba duže živela i imala viši društveni status.

 

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

940 thoughts on “Kultura Pazirik otkriva 2500 godine stare tetovaže

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *