Mozaici Velike palate u Istanbulu

Istanbul je prepun tragova nekadašnjeg Carigrada. Svi znamo za Aja Sofiju kao jedno od vrhunskih graditeljskih dostignuća vizatnijskog sveta, ali do danas nam je ostalo i mnogo drugih tragova nekadašnjeg stolnog mesta romejskih careva. Jedno od tih slavnih mesta je i Velika palata.

Veliku palatu izgradio je Konstantin Veliki koja se sastojala od grupe građevina uređenih oko dvorišta i vrtova. Dizajnirana da zadovolji administrativne, ceremonijalne i stambene potrebe cara i njegovog domaćinstva, ovaj kompleks je služio kao prava carska rezidencija sve do kasnog 11. veka. Tokom sledećih vekova palata je stradala zbog požara, zemljotresa, ali i iz drugih razloga. Srećom, palata i njeni mozaci sačuvali su zato što je vreme učinilo svoje i oni vekovima kasnija bivaju spašeni zemljom koja se na njih nataložila.

Kada je peristil Velike palate obnovljen pod Justinijanom I (527-565), mozaik palate predstavljao je najveći i najlepši napravljen mozaički pejzaž u antičko doba. Nigde u svetu iz perioda kasne antike ne mogu se naći mozaici sličnog izgleda i savršene izrade. Verovatno su mozaici izrađeni od strane carske radionice koja je sigurno zaposlila najbolje zanatlije okupljene iz svih krajeva Carstva, vođeni jednim umetnikom. Upravo ta okolnost otežava upoređivanje dela sa stvaralaštvom, a samim tim i datovanje pomoću tipoloških i stilskih metoda.

Podni mozaik sastoji se od bojenih kockica kreča, terakote i stakla malih dimenzija od 5 mm. Jedan kvadratni metar površine izrađen je od 40 000 kocki, što čini 80 000 000 tessarae za celu površinu! U Velikoj palati glavno polje mozaika iznosi 6 metara u širini. Obe strane njegovog ruba praćene su izvrsno postavljenom granicom folija, a svaka je 1, 5 m širine. Što je dovoljno da pokrije čitavu halu podnim mozaicima koja je dugačka 9 metara. Okvirom mozaika dominira visoko naturalistički svitak akantusa. Akantus je ispunjen maskiranim glavama, egzotičnim voćem i životinjama.

Potom se uočava okvir koji simbolizuje rajski vrt. Kad se pogledaju scene posle okvira, nailazi se na kretanja s leva na desno u severnoistočnom hodniku. Slike opisuju scene na otvorenom, život pastira, rad seljaka i junaštvo lovaca (sl. 1). Prizori dece koja se igraju sa divljim zverima i životinjama na ispaši naizmenično se poklapa sa mitološkim motivima životinjskih bajki i neverovatnih stvorenja iz egzotičnih zemalja, životinja, lova, igara, prirode i mitova koji su vodeće teme u nizu slika. Na očuvanim delovima mozaika još uvek se nalazi 90 različitih tema koje su popunjene sa oko 150 ljudskih i životinjskih figura.

Velika palata
Slika 1

Arheološka iskopavanja u prošlom veku su otkrila mozaik u kojem se pojedinačne scene ljudskog i životinjskog života pojavljuju u tri paralelna panela nasuprot beloj podlozi. U uredno urađenim panelima pojedinačne scene predstavljaju različite aspekte života na otvorenom. Stočari, poljoprivrednici i domaće životinje vode jednostavan i miran život. Stari pastir sklanja svoje stado, dečak nudi hranu magaracu, koza se ispružila. Deca se igraju, ponekad oponašajući sportske aktivnosti odraslih kao što su cirkuske igre (sl. 2), dok se u drugim vremenima igraju sa životinjama.

Velika palata
Slika 2

Neobični seoski pejzaži prenose sliku mira. Sa druge strane nasilje je deo svakodnevnice. Divlje životinje hvataju nesrećna domaća stvorenja, kao i jedni druge. Tako lisica hvata jagnje, na nekom drugom mestu orao se bori sa zmijom (sl. 3), medved hvata lane, a slon napada lava. Fantastična bića takođe ulaze u sukob sa zverima, tako grifon napada guštere i jelena (sl. 4).

Velika palata
Slika 3
Velika palata
Slika 4

Mozaici predstavljaju scene života na otvorenom kojima su se jasno modelovane trodimenzionalne robusne figure smatrale prikladnim u prividnoj jednostavnosti i jasnoći njhovog formiranja. Ovi kvaliteti su shvaćeni kao vizuelne analogije prirodnog karaktera ruralnog života, bilo da je to mirno ili nasilno.

Ovo arheološko otkriće ujedno je i jedno od najvećih koje je Istanbul imao u prošlom veku. Mozaike ovakve lepote, a naročito veličine, ne možemo nigde druge videti od antike pa do danas. Mozaici su nakon dugog procesa restauracije, uključujući i ponovno pričvršćivanje mozaika sa posebnom vrstom voska i maltera, očišćeni, polirani i prezentovani javnosti. Muzej mozaika počinje sa radom 1987. godine.

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

851 thoughts on “Mozaici Velike palate u Istanbulu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *