Mozaičke predstave Felix Romulijane

Na brojnim arheološkim lokalitetima u Srbiji, iz antičkog i ranovizantijskog perioda, otkriveni su podni i zdini mozaici. Posebno mesto, svojim umetničkim lepotama, zauzimaju Medijana (Niš), Caričin Grad (Lebane), Gamzigrad (Zaječar), ali i ostali.

Kada je reč o ranohrišćanskoj umetnosti mozaika, znamo da je ona zastupljena u periodu od I do V/VI veka n.e., kada dolazi već do mešanja paganskih i hrišćanskih motiva, dok se već, negde u četvrtom veku, lagano oseća period opadanja mozaičke produkcije.

Felix Romulijanu (Gamzigrad) izgradio je imperator Gaj Valerije Galerije Maksimilijan (293–311.g.n.e.), nazvaši je po svojoj majci Romuli. Ujedno je to mesto, gde su car i njegova majka sahranjeni i uzvišeni među bogove. Enigma famoznog Gamzigrada konačno je rešena 1984. godine. U jugozapadnom delu palate, u jednoj građevini sa mozaičkim podovima i zidovima oslikanim freskama, pronađen je veliki kameni blok uklesanog natpisa FELIX ROMULIANA (sl. 1). Kameni blok sa natpisom otkriven je u prostoriji koja je bila označena brojem sedam, i to pokraj levog dovratka, neposredno na mozaiku. Svi dekorativni elementi koji su okruživali natpis (paunovi, lovorov venac i bršljen), smatraju se i tumače kao znaci konsekracije i simboli besmrtnosti. Podni mozaici koji su tamo istraženi, predstavljaju najviši domet mozaičke umetnosti tetrarhijskog perioda, i nema sumnje da su njihovi tvorci bili majstori najvišeg ranga. Među prvim otkrivenim mozaicima, pokraj samog ulaza u jednu reprezentativnu dvoranu, bio je mozaik sa prikazom Dionisa, boga vina, izuzetnih umetničkih vrednosti.

Felix Romuliana
Slika 1 – Natpis Felix Romuliana

Predstave lova na ranohrišćanskim mozaicima u kasnoantičkoj umetnosti, imaju jako simbolično značenje. Smatra se da u scenama koje npr. predstavljaju borbe sa životinjama dolazi do izražaja Virtus (hrabrost) imperatora, tj. da taj lov ustvari predstavlja carsku moć, međutim ovo, iako tačno, ne predstavlja kompletnu snagu simbolike.

U predvorju je otkriven mozaik u vidu tepiha ukrašen raznobojnim geometrijskim motivima i sa predstavama lavirinta u sredini (sl. 2). Iste te geometrijske šare komponovane su prema starijim, tradicionalnim uzorima. Na tepisima, podna površina je bila podeljena na nekoliko načina. Najčešći sistem bio je dijagonalnih oktogona u kome se smenjuju veliki osmougaonici sa malim kvadratima, koji na samim ivicama tepiha formiraju trapezoidna, ali uglavnom trougaona polja. Sistem se javljao u dva vida, sa jednostavnim kvadratima i sa meandrastim čvorovima umesto kvadrata.  Tumačenje gamzigradskog lavirinta je možda na prvi pogled lak zadatak: mit o Tezeju, Arijadni i Minotauru, ali on, međutim, u sebi nosi mnogo dublju priču. Oko predstave lavirinta, u uglovima se nalaze krater i peltasti štit. Krater je aluzija na boga Dionisa, dok bi pelta mogla ukazivati na Herakla i Tezeja, pa čak i na Eneju, odnosno, na njegovog sina i osnivanje grada Rima, te stoga, dolazimo do toga da je centralna figura simboličke poruke mozaika, imperator Galerije, tj. Novi Romul.

Lavirint Felix Romuliana
Slika 2 – Mozaik sa predstavom lavirinta

Dionis je, tokom godina, postao zaštitni znak same Romulijane. Celokupni prikaz Dionisa (sl. 3), leoparda, bršljena, vinove loze, sadrži u sebi simboliku stalnog obnavljanja prirode, neprekidnog nastajanja kroz nestajanje, rađanja života iz prvobitnog haosa. Koncept Galerija, kao novog Dionisa, jedan je od metaforičnih temelja celokupne arhitekture Gamzigrada. Prikaz Dionisa, veoma je osoban u ovom slučaju iako je poznato na stotine mozaičkih podova sa predstavama ovog boga, gde su uključeni svi delovi carstva, mada su oni bili ili u svojoj razuzdanoj pratnji, ili u društvu Arijadne, ili često opijen vinom, kao predstavnik trijumfalne povorke, ili kao srećan ljubavnik. Kada je slučaj gamzigradskog mozaika Dionisa, gde on obnažen leži na steni u senci vinove loze, tu govorimo o predstavi koja poručuje da je on veliki i večno mald bog. Na glavi ima nimbu, a dole u dnu, pokraj njegovih nogu, leži leopard, dok se sa obe strane diže mlada loza koja predstavlja metaforično obećanje bogate berbe. Tirs koji drži, sličan je vladarskom skiptru, a kantaros u njegovoj desnoj ruci, putiru koji sadrži božansku supstanciju. Sve u svemu, gamzigradski Dionis anticipira u stvari likove Orfeja i Hrista koje su ostvarene u ranohrišćanskoj umetnosti. Predstava je povezana sa lavirinstom i motivom lova na zveri, i postaje simbol za uporne i hrabre, takođe je simbol spasenja, ozdravljenja i večnog života, što sam već jednom i pomenula. Nimb oko Dionisove glave, nabrana draperija kojom je olako pregrnut i leopardovo krzno, izvedeni su pomoću kamenih tesela jarkih boja i bleštave staklene paste, dok je pozadina svetla, rađena u tehnici opus tesselatum.

Dionis
Slika 3 – Dionis

Na mozaiku gde su venatori u borbi sa lavom (sl 4), na oštećenom pravougaonom polju dimenzija 2.54 x 1.12 m (središnji mozaički tepih dvorane D u palati I), u polju koje je bilo uokvireno dvojnom pletenicom, nalazila se prvobitna predstava tri lovca (venatores) i propeti lav. Pozadina je bila izvedena tehnikom opus tesselatum, lovci i njihova lica kao i pojedinosti na odeći, tehnikom opus vermiculatum. Osnovne konture istaknute su tamnocrvenom, mrkom ili tamnosivom bojom, a senke su morale biti naznačene tamnozelenim ili crvenomrkim tonovima.

Venatori
Slika 4 – Venatori

Mozaici su inače bili izrađeni za potrebe Galerijeve palate i predstavljaju vrhunac kasnoantičke umetnosti na ovim prostorima. Prikazni mozaici, njihova tematika, načine izrade, stil, ikonografski značaj,  teško je zaključiti, po ugledu na koju kulturu su naručivani, da li su vladari imali istančan ukus za grčku i rimsku mitologiju ili filozofiju, ili je nešto nećemo nikad saznati. Jedno je sigurno, uticaj jednih na druge se oseća, primećuju se različiti stilovi rada i prikaza predstava na mozaicima, što naravno ukazuje na promenu stilova kao i njihovih stvaraoca. Predstave su imale delimično logičnu poruku, da su veličali svoje vladare, klanjali se božanstvima, verovali u herojsku snagu i veliku hrabrost.

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

1,506 thoughts on “Mozaičke predstave Felix Romulijane