Muzika kao deo svakodnevnice praistorijskih ljudi

Današnja svakodnevica je nezamisliva bez muzike. Svi slušaju muziku. Raznovrsnost instrumenata i žanrova nikad nije bila veća. Sudeći po rezultatima arheoloških istraživanja, možemo se usuditi da kažemo i da je svakodnevica praistorijskih ljudi bila obojena muzikom. 

Najveću pažnju među muzičkim instrumentima drevnih ljudi tokom praistorije dobijali su duvački instrumenti koji su stvarali zvuke, niske i visoke tonove. Najstariji poznati muzički instrumenti su frule iz oblasti jugozapadne Nemačke. Većina njih se proizvodila od šupljih ptičijih kostiju, nekoliko od kosti mamuta-slonovače, a njihova pojava se datuje u dalekih 35  000 godina.

Praistorijski predmeti koji mogu da predstavljaju muzičke instrumente podeljeni su u pet glavnih grupa. U prvu grupu potpadaju predmeti za koje se smatra da predstavljaju frule. Druge su probušene falange (kosti prstiju), koje se često tumače kao “pištaljke il zviždaljke”. Treća vrsta su aerofoni instrumenti tumačeni kao ovalni diskovi (bullroarers) koji su stvarali neku vrstu tona-zvuka. Pored toga, postoje i delovi kostiju na kojima su urezani paralelni žljebovi, a što može da bude rezultat grebanja, a samim tim se proizvodio škripav zvuk. Konačno, neki autori su predložili da i same pećine i karakteristika unutrašnjosti pećina, su služile za proizvodnju zvuka.

Jedna od najstarijih frula do sada otkrivena 2008. godine je rekonstruisana od fragmenata radijusa (kost podlakta) belooglavog orla. Sačuvani deo frule, za koju istraživači pretpostavljaju da je praktično kompletan predmet, dugačak je 21, 8 cm sa prečnikom od 0, 8 cm. Telo flaute je izglačano i otvori za prste napravljeni su, odnosno probušeni su upotrebom alata. Prednji deo kosti ručno je prilagođen, dva V-oblika urezana su na kraju kosti, verovatno da bi funkcionisala bolje kao otvor za usta (sl. 1).

Slika 1

Međutim, postoji značajna razlika između frula i zviždaljki (falanga). Frule se sastoje od šupljih cevkastih kostiju koje su mogle, ali i nisu morale, biti perforirane po dužini. Cev bez perforacija proizvela bi jedan ton, a svaka perforacija napravljena na cev omogućila bi dodatni ton koji se dobijao pokrivanjem i otkrivanjem otvora. Time bi se menjale talasne dužine i vazduh unutar cevi. Najbliža moderna analogija bila bi današnjoj fruli. Zviždaljke, sa druge strane sastoje se od jedne probušene kosti (falange) koja je obično imala samo jedan probušeni otvor. Ton se proizvodi duvanjem preko vrha ove rupe, na sličan način kao kada bi se proizveo zvuk duvanjem iznad u vrh otvora vinske boce. To bi stvorilo visok zvuk zbog male unutrašnje zapremine zviždaljke.

Pitanje postojanja “modernog”, instrumentalnog, muzičkog ponašanja među neandertalcima bio je izvor velike debate poslednjih decenija. Takozvana “neandertalska frula” izrađene od butne kosti mladunčeta medveda iz Divjih baba (Slovenija) jedan je od najpoznatijih predmeta kod koga su podeljena mišljenja u vezi njegove namene i da li je postojala namena ovog predmeta. Kost ima dve veštačko-napravljene otvore na zadnjoj strani, a polukružno zasečene delove na početku i na kraju kosti, za koje se pretpostavlja da je reč o ostacima još dva otvora (sl. 2).

Divje Babe
Slika 2

Još jedan proizvođač zvuka za koga mogu postojati dokazi u praistoriji, jeste disk ovalnog oblika. Ovaj instrument se sastoji od ravnog perforiranog komada drveta ili kostiju na kraju vrpce, što je stvaralo zvuk kada se okretao u krug (sl. 3). Različite moguće funkcije su predložene, pod pretpostavkom da je perforacije izradio čovek. Jedna od njih jeste teg za ribolov. Poređenje brojnih predmeta sličnih oblika i izgleda, navelo je mnoge da posumnjaju da su ti tragovi u vidu rupica, otvora i ureza, zapravo aktivnosti životinja (hijena), a ne ljudi, ali nije isključena ni njegova upotreba kao muzičkog instrumenta.

Slika 3

Još jedan tip instrumenata koji su mogli koristiti rani ljudi jesu idiofoni (udaraljke), a za koje se takođe sumnja u njihovu namenu. Zbog čega su mogli da predstavljaju ukrasne predmete, a ne muzičke instrumente (sl. 4).

Slika 4

Drevni ljudi su svakako bili sposobni da stvore muziku pre nego što se pojavljuju materijalni zapisi. To je zapanjujuća činjenica, jer i najstarija poznata frula ukazuje na investiciju vremena, energije i resursa. Kada se uporedi frula od mamuta-slonovače sa frulom od ptičije kosti, jasno je da prva zahteva veću veštinu, precizan rad i napor. Jasno da izrada ovih instrumenata objašnjava napredak ljudske spoznaje i društveno učenje, odnosno druženje. Zato slobodno možemo zaključiti da su praistorijski muzički instrumenti omogućili redak i fascinantan pogled u inače skrivenu kulturu, a time otkrivajući sve više o drevnoj prošlosti naših predaka.

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

2,629 thoughts on “Muzika kao deo svakodnevnice praistorijskih ljudi