O Vili Šatorici

Čitalačka publika voli izlete u egzotično i natprirodno što je dobra situacija za pisce fantastike i srodnih joj žanrova. Boris Mišić je svojom zbirkom priča “Vila Šatorica” zakoračio u svet fantastike i horora tako što je nedavne i nemile događaje na našim prostorima dodatno začinio okultnim i onostranim.

Zbirka “Vila Šatorica” se najpre može podeliti u dve grupe priča. S jedne strane su to priče vezane za ratnu tematiku koja se odvijala devedesetih na našim prostorima, a druga grupa su nasumično birane i tematski raznolike priče. Pažnju treba preusmeriti na prvu grupu priča.

Iako je naizgled teško zamisliti odvratnija i sablasnija bića poput Slobodana Miloševića, Franje Tuđmana, Alije Izetbegovića i njihovih drugara koji su hodali ovom zemljom i izazvali najveći horor posle Drugog svetskog rata, Boris Mišić dodaje ulje na vatru i u ratne prilike i neprilike dodaje veštice i vampire koji more glavne likove njegovih priča, prizivaju ih u još dublji mrak od onog u kom su se zatekli i zauvek uništavaju njihove umove. I mnogo godina posle rata i susreta sa natprirodnim bićima, junaci priča ne mogu da se otarase tog jarma i nešto ih vuče da se vrate na “mesto zločina” kako bi raščistili sa mračnom prošlošću i svojim demonima. Stare rane teško zarastaju i život nesrećnika iz priča, iako prividno normalan, vrlo često visi o koncu zbog zastrašujuće mračne sile koja ih vuče k sebi. U takvoj situaciji ne mogu svi da odole i radnja se dramatizuje. Na kraju niko nije pobednik. Svi su ponešto izgubili.

Ista priča i u stvarnosti. Rat je uništio živote stotina hiljada ljudi i teško je u priči epske fantastike postići dodatni efekat sa natprirodnim bićima koje pored sve muke ljudi, dodatno zakuvavaju priču. Ipak, Boris Mišić je postigao u “Vili Šatorici” solidnu sintezu jedne katastrofe i epske fantastike. Ne treba doskorašnja dešavanja gurati pod tepih kao što to rade pojedini autori. Danas postoji jedna grupa ljudi sa svih sukobljenih strana iz devedesetih koja kao da se međusobno takmiči u tome ko je više zaboravio i sakrio pod tepih ratna dešavanja.

Ne treba ipak zaboraviti stvari koje su se dešavale, ali ne treba ni biti rob prošlosti. Baš to je ono što se može izvući kao poruka posmatrajući sudbine nesrećnika iz “Vile Šatorice”. Sećati se, ići napred, oprostiti…

 

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.
Aleksandar Djukic

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.

702 thoughts on “O Vili Šatorici

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *