Ovaj umetnik je poludeo od LSD-a da vi ne biste morali

Svi su čuli za Pink Flojd– jedan od najvećih rok sastava svih vremena. Upravo je ovaj bend radio za potrebe BBC-ja muzičku podlogu u direktnom prenosu sletanja Apola 11 na Mesec 1969. godine. Neki članovi benda poput Rodžera Votersa i Dejvida Gilmora i danas rade u svojim sedamdesetim godinama. Jedan od osnivača Pink Flojda- Sid Baret, za koga se reklo da je bio jedini pravi umetnik u tom sastavu nije bio te sreće da sa ostalim Flojdsima podeli blistave momente.

Sid Baret je bio slikar, i muzičar; jedan od osnivača Pink Flojda gde je bio gitarista i pevač. Studirao je slikarstvo dok su ostali članovi benda studirali arhitekturu i bili „obični studenti“ koji po svom izgledu nisu mnogo odudarali od proseka. Za razliku od njih, Sid je nosio odela neobičnih boja i krojeva, bio je jako naočit i ljudi su se prosto lepili za njega.

Izvor: dandyinaspic.blogspot.rs

Rođen je 1946. godine u Kembridžu i odrastao je kao dete britanske srednje klase. U rodnom gradu je započeo studije umetnosti 1962. godine i tada upoznaje Dejvida Gilmora, potonjeg člana Pink Flojda. Od Gilmora je naučio osnove sviranja gitare i njih dvojica u to vreme zajedno sviraju pod uticajem Roling stonsa i Boba Dilana.

Prava karijera za Sida Bareta počinje osnivanjem grupe Pink Flojd koju osniva sa Rodžerom Votersom, Nikom Mejsonom i Ričardom Rajtom. Kao najharizmatičniji od svih članova benda, Sid preuzima ulogu kreativnog vođe grupe i ona je u prvim godinama stvara muziku pod njegovim uticajem.

Jasno se uočava njegovo odudaranje od ostatka benda.

Čuveni su hitovi „See Emily play“ za koju su vezane kontroverze oko njenog nastanka; „Apples and oranges“ i „Arnold Layne“ koji su polako utemeljavali novi pravac u muzici- psihodelični rok. 1967. godine grupa izdaje prvi album „The piper at the gates of dawn“ s kojim se definitivno u muziku uvodi ovaj novi i eksperimentalni pravac. Kasnije su za Bareta govorili da je otac britanske psihodelije. Grupa ima nastupe po Velikoj Britaniji i SAD, kao i zapažene nastupe na televiziji, pre svega na BBC-ju.

Za to vreme, Sid Baret pored strasti prema muzici, gaji i strast i prema LSD-u, uostalom kao i ostatak benda. Svoj prvi susert sa popularnim sličicama, Sid je imao 1965. godine i od tad nije prestajao da ih uzima.  Sve je bilo dobro do pred kraj 1967. godine kada je njegovo ponašanje počelo naglo da se menja. Dotada veseli, komunikativni i otvoreni mladić postao je depresivan i povučen. Počeo je da doživljava halucinacije, da ima nepovezan govor, gubitak pamćenja kao i nagle promene raspoloženja. Promene su bile postepene sve do jednog trenutka kada, po rečima Rika Rajta, Sid nestaje na jedan vikend i vraća se kao potpuno druga osoba. Jedna od upečatljivih promena bio je njegov odsutni pogled koji je odavao utsak samo tehnički žive osobe.

Sid sa svojim izbezumljenim pogledom.

Dešavalo se da više nije mogao da prepozna stare prijatelje, a često i nije znao gde se nalazio. Vrhunac svoje izgubljenosti desio se u jednoj američkoj televizijskoj emisiji kada na pitanje voditelja nije mogao da odgovori. Umesto odgovora, Sid ga je samo gledao izbezumljenim i praznim buljavim pogledom i nije mogao da pomera usne. Čak je i na jednom nastupu u San Francisku umesto da svira, počeo da demontira svoju gitaru što je pravilo odgromne probleme ostatku benda. U jednom trenutku, bend više nije mogao da funkcioniše i Sid Baret je morao biti udaljen. Tada na njegovo mesto dolazi Dejvid Gilmor.

Rezultat njegovog sunovrata: katatonija, šizofrenija i fizičke rupe u mozgu. Uzrok: prekomerna upotreba LSD-a. Osnivač britankse pishodelije i psihodeličnog roka pretvorio se u olupinu i do kraja života živeo je sa mentalnim i zdravstvenim tegobama. Snimio je dva solo albuma koji su i pored jake muzičke ekipe koja je sa njim radila, između ostalog Rodžer Voters i Dejvid Gilmor, odavala su jasan utisak da je autor pesama u teškom psihičkom stanju. Pesma  “If it’s in you” najbolje opisuje tu situaciju:

Posle dva solo albuma povlači se iz muzike i do kraja života se posvećuje slikanju, ali potpuno nezapažen. Umro je 2006. godine od raka pankreasa i komplikacija dijabetesa.

Zanmljiva anegdota vezana za Pink Flojd je i razlog nastanka albuma “Wish you were here”. Posle nekoliko godina od udaljavanja Sida Bareta iz benda, ostali Flojdsi došli su jednom prilokom u muzički studio i zatekli su tamo nepoznatog ćelavog  čoveka, kako sedi u jednom ćošku sa punom kesom slatiša. Nisu mogli da ga prepoznaju dok neko nije shvatio da je stranac zapravo Sid Baret, potpuno promenjenog fizičkog izgleda i mentalnog stanja. Iz tuge zbog takvog stanja njihovog starog prijatelja, nastao je čuveni album sa svima dobro poznatom pesmom “Shine on you crazy diamond” koja je na najbolji način opisala ovaj neobični susret starih prijatelja.

Sid Baret je pripadao generacijiama koje je odrastale 60-ih godina 20. veka i koje su bile pioniri u eksperimentisanju sa drogom, pre svega sa LSD-om. Ovaj rođeni umetnik i harizmatični momak na trenutak je zasijao, ali je brzo pao. On je preterao sa LSD-om da mi danas ne bismo morali, poučeni njegovim primerom. Dugujemo mu zahvalnost za psihodelični rok, ali i za njegovo loše iskustvo koje mi ne moramo da ponovimo.

 

 

 

 

 

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.
Aleksandar Djukic

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.

618 thoughts on “Ovaj umetnik je poludeo od LSD-a da vi ne biste morali

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *