Praistorijska umetnost i njeni plagijatori

Pećinska umetnost predmet je divljenja i mašte, ali je i kao svaki drugi vid umetnosti, predmet plagiranja. U moru materijala koji se u današnje vreme niotkud pojavljuje, veliki je izazov utvrditi autentičnost pojedinih predstava na praistorijskim lokalitetima.

Najstarije dokumentovano pećinsko slikarstvo potiče od pre nekoliko desetina hiljada godina i traje sve do srednjeg veka. Iako paleolitsko pećinsko slikarstvo kao takvo nije od samog početka bilo prihvaćeno i sa razumevanjem dočekano među naučnim krugovima XIX veka, to kasnije nije sprečilo da  istraživanje ove umetnosti postane jedno od gorućih pitanja, a istraživanja će obuhvatiti sve kontinente osim Antartika. Ovo se ne može reći za lokalitete kod nas i našoj bližoj okolini. Na teritoriji Balkana uglavnom su dokumentovana nalazišta sa pećinskim slikarstvom od neolita (mlađe kameno doba), metalnih doba, antičkih perioda do srednjeg veka.

Na Balkanu nije bilo evidentirano pećinsko slikarstvo iz vremena paleolita, ili se bar tako do nedavno mislilo. Međutim, jednog letnjeg dana na plaži Povilac (Hrvatska), u želji da se zaštite od vrelog sunca grupa meštana skonila se u potkapinu u blizini plaže. Ono što su tada zapazili činilo im se neverovatnim, sa zidova su ih posmatrale predstave ljudi i životinja. Po otkrivanju crteža odmah su fotoaparatom, na sreću istraživača, dokumentovali svoje otkriće.

Od slika u potkapini uočene su figure životinja i ljudi. Životinje su bile višebojne, dok su figure ljudi bile jednobojne. Na plafonu potkapine prikazane su tri životinje i četiri antropomorfna lika. Uglavnom se radi o malim prikazima dimenzija 5-10 cm. Životinje su uokvirene crnom bojom, a ispunjene crvenosmeđom. U pitanju su verovatno jarac ili divokoza (sl.1) i dva jelena koji su prikazani u pokretu ili u skoku. Jedan jelen ima male, a drugi velike rogove (sl.2).

 

Slika 1.

 

Slika 2.

Takođe su prisutne i predstave ljudi (sl.3) koji su prikazani vrlo jednostavno: tela u obliku štapa i naglašenih glava, raširenih nogu i ruku, crno-smeđe obojeni. U rukama drže palice, možda neko oružje (koplje, toljage).

Slika 3.

Naravno, oni su ubrzo nakon toga obavestili stručnjake koji su obavili probna iskopavanja u pećini, ali nažalost arheoloških nalaza nije bilo. Tokom posete arheologa, ustanovili su da su sve slike izbledele osim jedne sa prikazom jelena (sl.4).

 

Slika 4.

Kako bi utvrdili starost i autentičnost ovih slika, kontaktirani su strani i domaći stručnjaci. Njihova tumačenja su bila različita, ali se ipak sve svodilo na to da se ovde ne radi o paleolitskoj umetnosti, ali isto tako nije bila otklonjena mogućnost da pripadaju nekom mlađem periodu praistorije. Jedan arheolog je čak napomenuo da ga podsećaju na slike u pećini koje su u Americi nastale za potrebe filma. Nezavisno od toga koja starost ovih slika je u pitanju, one su bile zabeležene fotoapratom što može da pomogne u njihovom tumačenju.

Primetno je da su slike koje su bile bliže otvoru potkapine izbledele zbog atmosferskih uticaja, pa se pretpostavlja da ih je sigurno bilo više, ali u trenutku otkrića su bile vidljive samo one unutra. Prilikom analize boja, uočeno je da su one nepostojne i da su samo nakon 10 godina od otkrivanja one u potpunosti izbledele. Time je izgubljena mogućnost utvrđivanja starosti ovih slika. Inače, jako je čudno jer nigde do sad nije tako nešto viđeno, da slike izblede u kratkom roku neposredno nakon otkrivanja. Da su slike autentične, do ovoga sigurno ne bi došlo. Pa se jedino može zaključiti da slike pripadaju modernom dobu i da nisu starije od nekoliko decenija. Što se tiče samih slika i autora, moguće da je bio neko ko poznaje praistorijsko slikarstvo, pa se na ovaj način hteo našaliti ili namerno ostaviti pronalazače u čudu. S obzirom da nije dovoljno istraženo pećinsko slikarstvo na ovoj teritoriji i širem regionu, pitanje ostaje i dalje otvoreno, ali to opet ne isključuje mogućnost da se ovde ipak može raditi o praistorijskom slikarstvu.

Naravno, ovo ne može biti, niti je jedini slučaj gde se postavlja pitanje autentičnosti umetnosti. Srećom po naučnike, lažni (kopije slika) crteži koji su bili nametnuti i koji su navodno pripadali umetnosti ledenog doba, su manje zastupljeni u odnosu na predmete pokretne umetnosti. Takvi slučajevi su se pojavljivali u Španiji. Očigledno da ne čudi, s obzirom da su najstarija umetnička slikarska dela tu i nastala, a mnogi su bili željni pažnje i reflektorskih svetala. Zahvaljujući napretku nauke postoje hemijske analize koje mogu da ospore ili potvrde njihovu autentičnost. Među fijasko slučajevima kod kojih je odmah prepoznato kao lažna paleolitska umetnost jeste pećina Zubialde u Španiji. Da se tu ne radi o autentičnim crtežima sam stil izrade, ružnoća crteža i nespretnost u predstavljanju životinja koje su neobične za Španiju proizvele su sumnju. Hemijske analize su potvrdile da se tu radi o lažnoj “paleolitskoj umetnosti”, a još veću potvrdu dala je analiza kojom je utvrđeno korišćenje kuhinjskog sunđera.

Nije uvek ni moguće biti siguran da li se radi o originalu ili kopiji, i da li se tu čak radi o paleolitskoj umetnosti, kao što bi mnogi želeli. Zato ne bi bilo u redu tvrditi da su sve figure životinja ili ljudi na pećinskim zidovima dela praistorijskih ljudi. Pitanja za sad stoje u vazduhu i dalje ih ima više nego odgovora. Možda će se u nekoj skorijoj budućnosti razrešiti brojna pitanja i dileme, do tada ostaje da maštamo (istražujemo).

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

636 thoughts on “Praistorijska umetnost i njeni plagijatori

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *