Slučaj blatnjavog dukata – Polaris Snežane Kanački

Kažu da se u današnje vreme mnogo malo čita i piše u odnosu na neka dobra stara vremena. Činjenice, naprotiv govore da se nikad više nije čitalo i pisalo. Svaki dan neko nešto pročita na telefonu čim otvori oči. Svaki dan neko napiše status na Fejsbuku, tvitne, napiše novinski članak, pa i celu knjigu. I to sve spada u čitanje i pisanje.

U toj eksploziji autora i knjiga može se analizirati bezbroj stvari i susretati sa raznim lestvicama kojima se današnji pisci penju ka svom zenitu ili niz koje silaze nakon svog maksimuma. Roman „Polaris – poslenji grad“ autorke Snežane Kanački nam daje uzorak štiva koje ima jako dobru i jako lošu stranu.

Počnimo od dobre strane. Radnja romana smeštena je u grad Polaris na Južnom polu, jedinom kontinentu koji je pretekao posle velikih katastrofa koje su Zemlju zadesile u 23. veku. Ljudi su se skoncentrisali u jedan jedini grad,  tu opstaju i mirno žive sve do određenih događaja koji počinju da im drmaju tlo pod nogama. Sve češće se počinju dešavati neobjašnjive pojave i situacija postaje dramatična za relativno kratko vreme. Za to vreme, neobična bića koja žive daleko u planinama iznad Polarisa takođe dolaze na prekretnicu i potrebne su im promene. Oni su primorani da zarad svog spasa, zagorčaju život ljudima. U jednom trenutku, vlasti grada moraju da obelodane da stvari nisu kao što su bile i narod upada u veliku paniku, dotad nezapamćenu. Mladi Leo kao nosilac radnje u romanu sa svojim društvom ima zaduženje da spasi ljudsku vrstu.

Sama priča je veoma zanimljiva i drži pažnju čitaoca. Čitajući je, razmišljao sam šta će se desiti dalje, ko iza čega stoji, ko šta krije i kako će se koji zaplet rešiti. Dakle roman ima taj kvalitet da svojom pričom uvodi i golica čitaočevu maštu i detektivski duh. Međutim, na jako dobru zamisao priče, ide ne baš najbolje odrađen zanatski deo posla.

Pažnju sa dobre priče odvlači loša konstrukcija rečenica i neki loši i nepotrebni opisi. Ponegde bi se od tri rečenice mogla napraviti jedna, negde od jedne dve, a ponegde bi se od drugog dela jedne i prvog dela druge rečenice mogla napraviti jedna valjana. Druga loša stvar je što najveći deo poglavlja počinje istim šablonom: subjekat počinje radnju, a da se pritom ne spominje njegovo ime, ponegde i nakon desete rečenice ili sve do naredne stranice što dovodi u dilemu čitaoca o tome da li se radi o liku iz prethodnog poglavlja ili o nekom novom. Takođe u romanu se pojavljuju neke scene i informacije kojima se posvećuje po čitavo poglavlje, a da posle kroz priču potpuno izgube nit tako da ostaje nejasan razlog njihovog spominjanja.

Na kraju, zašto se ovaj članak zove „Slučaj blatnjavog dukata“? To je u najkraćoj formi opis ovog romana. Polaris je jedna izuzetno dobro zamišljena priča, ali jako loše napisana. No, blato sa dukata se lako može sprati, tako da on ponovo zasija punim sjajem. Kada bi ovaj roman doživeo neke lektorske izmene ili bio iznova napisan sa istom idejom i planom, zasigurno bi bio jedan od zapaženijih ostvarenja domaće fantastike.

Roman preporučujem pre svega piscima početnicima zato što se u njemu jasno mogu raščlaniti misaoni i zanatski deo posla u pisanju. Čitajući ovaj roman, pisci početnici će lako uvideti razliku između ta dva procesa i da su oba podjednako važna. To je najveća vrednost i dukat ovog dela.

Polaris poslednji grad

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.
Aleksandar Djukic

Aleksandar Djukic

Rođen 19.10. 1993. godine, živi u Ljigu. Osnovnu i srednju školu završio u Ljigu, a studira arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnivač i predstavnik „Umetničke Republike Limuntus“. Bavi se pisanjem i hip hopom. Sa grupom Furija izdao album „Moj Ejr maks“ 2012. godine, a solo album „50 nijansi žena u crnom“ izdaje 2017. Takođe je izdao zbirku pesama „Poslednji gest“ 2013. godine, a piše i novinske članke i kolumne za portal Youth now.

521 thoughts on “Slučaj blatnjavog dukata – Polaris Snežane Kanački

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *