Šta su pokazale Limuntusove kulturne večeri

Ljig je ove godine bio uskraćen za Ljiške kulturne večeri, što zbog vanrednog stanja u delu Opštine, što zbog manjka sredstava. I ne bi bilo nikakvog organizovanog kulturnog sadržaja da se nisu održale Limuntusove kulturne večeri od 23. juna do 14. jula.

Nakon četiri programa propraćena sa šest izložbi, promocijom knjiga proze i poezije kao i projekcije dva kratka filma, mogu se polako sabirati utisci sa Limuntusovih kulturnih večeri i sagledati šta se njima postiglo.

Najpre, što se tiče organizacije i samog sadržaja. U Gradskoj biblioteci u Ljigu ovim povodom došli su neki veoma viđeni umetnici i stvaraoci. Među njima bio je i Milan Hrnjazović, široko priznati slikar iz Valjeva koji je paralelno sa izložbom u Ljigu, imao i izložbu u Minhenu. Uz njega, naša Katarina Brett bila je voljna da sa porodicom i prijateljima dođe čak iz Novog Sada i otvori svoju izložbu fotografija.

Katarina Brett i njeni radovi

Pored gostiju iz drugog najvećeg grada u Srbiji, imali smo i goste iz trećeg najvećeg grada u Srbiji, tj. goste iz Niša. Oni su bili vrlo radi da dođu i održe svoju tribinu o fantastici kao književnom žanru pred punom salom biblioteke koju su do pola ispunili gosti iz Mionice koji su pak došli zbog prve izložbe fotografija Katarine Atić koja je naš član iz te varoši.

Gosti iz Niša i Mionice sa domaćinima

Otišli smo i par koraka dalje i doveli smo pesnikinju Jelenu M. Ćirić iz Praga, takođe veoma zainteresovanu da predstavi svoju poeziju ljiškoj publici. Sve ovo nam govori da to što je Ljig malo mesto sa malo ljudi, ne znači da je samim tim uskraćeno za kulturu iz velikih centara i umetnika koji su došli da se predstave i pokažu svoja dela. Ljudi su bili zainteresovani i došli su iz raznih delova Srbije pred ljišku publiku. Dakle, umetnici i stvaraoci kvalitetnig sadržaja nisu problem.

Jelena M. Ćirić sa domaćinima

Dalje, otkrili smo neke veoma talentovane ljude iz Ljiga, kao što su: Bobana Dragičević i Aleksandar Đukić sa svojim pesmama, Jovica Badrić sa svojim crtežima, Marijana Arunović sa svojim slikama, Duška Terzić sa svojim fenomenalnim fotografijama, Ognjen Ivanović i Marko Jovičić kao kamermani od zanata, Slavenka Đurđić, Aleksandar Stepanović i Milica Obradović sa odličnim recitatorskim i naratorskim sposobnostima i mnoge druge koji su se u međuvremenu pojavljivali sa svojim delima.

Dakle, nije ni mali Ljig siromašan kad su u pitanju umetnici. Ispostavilo se da se u tom malom prostoru krije mnogo odličnih umetnika koje nije imao ko da otkrije. Znači, nisu ni domaći umetnici problem.

Pošto Opština večito kuburi sa sredstvima bilo koje vrste, bilo finansijske, bilo logističke prirode, naše udruženje je bilo prepušteno samo sebi u organizaciji. Ipak, pomoći je bilo. Najpre, finansijsku pomoć pružio je salon bele tehnike i nameštaja Beotehna i da toga nije bilo, teško da bi se i pola od svog programa moglo održati. Takođe, logističku podršku su pružali zaposleni u Gradskoj biblioteci u Ljigu, a promociji su se pridružili mnogi ljudi i objekti kao što je mesara Mesi produkt, kaffe Stop i restoran Gundra. Ovo nam govori da umetnici nisu sami u svom naumu da se predstave publici.

Kad se radi o samoj publici, možemo govoriti o više stvari. Najpre, ljudi su bili željni umetničkog sadržaja i čekali su upravo ovakav događaj. Prvo veče, 23. juna bilo je toliko posećeno da su ljudi stajali na ulazu u Gradsku biblioteku jer nije više bilo mesta čak ni za stajanje u samoj biblioteci. Kako je vreme prolazilo, broj ljudi se smanjivao, ali je poslednje, četvrto veče bilo daleko posećenije nego pretposlednje. To nam možda govori o tome da publika još uvek nije bila spremna da prati malo duže programe, ali budući da je ovo prvi ovakav program u Ljigu, opet možemo biti samo zadovoljni. Bilo je i oprečnih i podrugljivih komentara na račun Limuntusovih kulturnih večeri. Ali, kakav bi to bio program oko kog bi se svi Srbi složili? To već spada u domen epske fantastike o kojoj je publika iz prve ruke obaveštena od gostiju iz Niša.

Takođe, primetno je i to da neki od ljudi koji su najviše tražili ovakvu vrstu sadržaja, nisu i ispratili program, ali neka tumačenje te pojave ostane subjektivno opažanje svakog pojednica.

Na kraju, kad se sve sabere i oduzme, dolazi se do sledeće računice: postoji interesovanje stvaralaca sa strane za publiku i predstavljanje u Ljigu, postoje lokalni umetnici koji rade rame uz rame sa onima sa strane, postoji interesovanje privatnog kapitala da medijski i finansijski podrže kulturu u Ljigu i postoji interesovanje publike. Stvari je samo potrebno povezati i pokrenuti. Sve komponente postoje i više nema opravdanja za zapostavljanje kulture. Umetnička Republika Limuntus će nastaviti da radi svoj posao jer ima sa kim i ima sa čim. Nadamo se samo da nas sugrađani neće prijaviti Sudu za ljudska prava u Strazburu jer smo im oduzeli osnovno ljudsko pravo, a to je da se žale na nedostatak kulturnog sadržaja u Ljigu.

962 thoughts on “Šta su pokazale Limuntusove kulturne večeri

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *