Stećci- narodna umetnost srednjeg veka

Kulturna blaga na ovom tlu, nastala iz umetničke stvaralačke misli, povezuju nas sa prošlošću jedne slojevite kulture i civilizacije retke lepote i sjajne raznovrsnosti. Naši preci iz srednjeg veka su nam pored manastira i dvorova ostavili i mnogo drugog nasleđa. Kao staništa duša predaka, nadgrobna obeležja su, prema shvatanju običnih ljudi, obezbeđivala njihov fizički i duhovni opstanak, te su se naši preci posebno angažovali oko ovog pitanja.

Kao jedinstven manifest neke vrste srednjovekovne narodne umetnosti koja može u izvesnom smislu imati analogije sa današnjom naivnom narodnom umetnošću jeste tip nadgrobnog spomenika na južnoslovenskom prostoru- stećak. Od Vuka Karadžića koji je ovaj termin uveo u srpski jezik, traju rasprave na temu stećaka i njihovog kulturnog i političkog konteksta.

Pojam stećaka još uvek nije precizno definisan u načnoj literaturi. U zavisnosti od oblika, porekla i pripadnosti, pod pojmom stećak podrazumevaju se različiti oblici spomenika. Mada, je opšte prihvaćeno da su stećci kulturno-istorijska i umetnička pojava među nadgrobnim obeležjima koji se vezuju za matično područje današnje Bosne i Hercegovine i njena granična područja-južna Hrvatska i Dalmacija, Hercegovina i delovi Crne Gore i zapadne Srbije.

Na stećcima se sreću različiti ukrasi reljefa, biljni motivi, geometrijski motivi, astralni motivi, arhitektonski motivi, krstovi, oružja, ljudske predstave, predstave životinja i scenske predstave. One nam otkrivaju duboku privrženost za pradavne, ukorenjene tradicije i kultove koje se provlače kroz simboliku antičkog i hristijanizovanog sveta, uz podjednaku vezanost za tokove savremene umetničke misli, čije su se višestruka prožimanja odrazila i na ovom kamenju.

Kada je reč  o scenskim predstavama, njih čini grupa figuralnih motiva, odnosno dve ili više ljudskih i životinjskih figura, kao i njihova kombinacija (sl. 1).

Steci
Slika 1

Motivi scenskih predstava na stećcima su jedna od omiljenih i brojnijih tema, ali je zato na teritoriji zapadne Srbije očuvan samo jedan takav stećak sa predstavom scene. Reč je o kombinaciji scena, jer nisu date u kontinuitetu, već kao niz zasebnih celina razdvojenih vegatabilnim motivima. Na jednoj krovnoj površini je scena sa naoružanim ratnicima. Na njima se nalaze četiri figure, konjanik sa kopljem u rukama i tri figure naoružane lukom i strelom, kopljem i mačem, mačem i topuzom. Polovinu druge strane krova zauzimaju četiri biljna motiva, a zatim predstava konjanika sa kopljem, motiv krsta sa kružićima u međuprostorima i figura ratnika sa kopljem i mačem u rukama. Svaki motiv posebno prikazan je izrazito šematski, stilizovano, pa čak u nekoj varijanti geometrijskih formi. Ova neobična povorka ratnika, konjanika i pešaka, po kompoziciji i stilizaciji, izuzetan je i jednistven primerak svoje vrste (sl. 2).

Steci
Slika 2

Posebno se izdvaja Zgošćanski stećak koji opisuje prizore iz života, čime se naglašava moć i obilje u kojem žive. Smatra se da je stećak bio posvećen dvojici visokih vlastelina koji su u krvnom srodstvu, možda braći, s tim da je jedan od njih bio višeg društvenog ranga. Na to ukazuju dve figure na pročelju u bogatim uniformama, gde je ona levo nešto raskošnije odevena, a zatim dvojica vitezova koji predvode svečanu povorku. Na simboliku“dvojice“ vezuju se i prizori iz lova, ali i dve ptice na granama drveta, dvojice sluga koji pridržavaju dva konja, heraldički motivi kraj Drveta života i sl (sl. 3).

Steci
Slika 3

Brojne ženske figure u najrazličitijem stavu, sreću se na nadgrobnim pločama sanduka sarkofaga, smeštene na njihovim bočnim i čeonim stranama. Većinu možemo smatrati portretima. U statičnom stavu, ženska figura ima ponekad uzdignutu, predimenzioniranu desnu ruku ili u lakom pokretu sa podbočenim rukama. Pokret je i dalje naznačen do prelaska u poznatu figuru ludens (sl. 4). Iako se smatra da su ruke na stećcima simbol moći i vlasti, a ponekad i znak pretnje i spremnosti na osvetu, u ovom slučaju bi možda imale neko drugo značenje.

Steci
Slika 4

Stećci su, kao kulturno nasleđe par ekselans, u prethodnim vremenima bezočno uništavani. Mnogi stećci završili su kao građevinski materijal, neki su uništavani kako bi se na njihovom mestu zidale nove grobnice tako da se broj prvobitno popisanih smanjivao svakim novim prebrojavanjem. Ipak, zemlje bivše Jugoslavije uspele su da se u nečemu slože i zajednički zaštite stećke i oni su od 2009. godine na listi svetske kulturne baštine. Tako da svaka opština, svako selo koje ove spomenike ima na svojoj teritoriji, može smatrati da ima delić svetske baštine.

No, važnije od toga jeste činjenica da stećci na veoma originalan i verodostojan način oslikavaju prošlost ovih prostora i daju nam putokaze. A ako već ne znamo gde smo pošli, onda barem nije na odmet da znamo odakle smo pošli.

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

555 thoughts on “Stećci- narodna umetnost srednjeg veka

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *