Umetničke predstave brodova na kamenu

Umetničke predstave na stenama, kamenu, u pećinama, uveliko oslikavaju određene aspekte života nekadašnjih zajednica. Bilo da se radi o scenama lova, plesu, borbi, figurativnim predstavama ljudi i životinja, one osvetljavaju naša saznanja o evoluciji ljudskih kultura, izgledu naselja, kako su izgledale izumrele životinje i kontakti između različitih kultura. U tom smislu stenska umetnost može se smatrati jedinstvenim istorijskim arhivom.

Najveća koncentracija umetnosti na stenama (petroglifi) u Evropi zabeležena je u priobalnim oblastima Švedske. Reč je o praistorijskom periodu (1700-500/300.g.p.n.e.; bronzano doba do pre rimsko-gvozdenog perioda) gde je detektovano preko 1000 lokaliteta sa preko 10 000 prikaza brodova. To nesumnjivo govori o značaju te pomorske lokacije.

Umetnost na kamenu uključuje mnoge prikaze nasilja, borbi i ratnika. Postoje scene borbi na brodovima, scene borbi na kopnu, ali i neke scene koje opisuju čin ubijanja (sl.1).

Pomorska bitka
Slika 1: Predstava pomorske bitke

Značajno je da se veliki procenat ovih figurativnih scena i većina predmeta urezanih na stenama, kao što su oružja, mamci, kočije i plugovi, odnose na predmete koji su bili u upotrebi i koji potiču iz perioda nordijskog bronzanog doba. Verovatno da su povezane sa količinom metala koji dolazi u južnu Skandinaviju. Prema tome, to ukazuje da većina urezanih predstava koje prikazuju oružja i ratnike, mogu se povezati sa vremenskim periodom kada su se skandinavska društva uključila u razmenu i trgovinu na daljinu.

Na crtežima brodova posada je brojala od tri pa do nekoliko desetina članova. Verovatno je manji broj članova posade bio u vezi sa funkcijom koju je brod imao, kao što je pecanje, dok se veći broj posade može dovesti u vezu sa ekspedicijama, trgovinom ili ratovima. Predstave brodova bile su 30-40 cm u dužini, sa trupom od 20-30 cm. Veslači su bili 3-5 cm visoki, a njihova visina povećavala se sa veličinom broda.

Predstave na kojima ljudi drže vesla javljaju se u mlađem periodu. Čini se da ne predstavlja čin veslanja, već su ilistrovane drugačije poze i izvođenja (sl.2).

Brodovi
Slika 2

Slične scene se javljaju i na obalama Amerike u kojima su predstavljene scene ratnih kanua, za potrebe vojnih i ceremonijalnih događaja.

Tokom mlađih perioda, socijalna i funkcionalna razlika u brodovima je više izražena, nego u starijim periodima. Na nekim scenama prikazani su uvećani vojnici u čvrstim stavovima i položajima izdavanja komandi, često sa oružjem ili nekim drugim predmetom kojim izdaju naredbe direktno ka grupi veslača (sl.3).

Brodovi
Slika 3

Ovo se može interpretirati kao društvena nejednakost na brodu gde je određena osoba kontrolisala brod i pomorsku trgovinu.

U scenama borbi najčešće zastupljena oružja su sekire, toljage, lukovi i koplja, ali i mačevi, praćke i štitovi (sl.4).

brodovi
Slika 4

Ishod borbe je retko prikazan, pre svega je to susret dva protivnika koji ciljaju jedan na drugog kopljem, praćkom ili sekirom, a u nekim slučajevima podižu mač jedni protiv drugih (sl.5).

Brodovi

Izgleda da figurativna stenska umetnost borbi više odgovara pozorišnom performansu i razmetanju, ali je isto tako vezana za pravo nasilje i rat.

Zanimljivo je da na crtežima brodova tokom starijih perioda veslača ima mnogo više nego što je to slučaj sa mlađim periodima, dok su brodovi bili veći u mlađim periodima. Pitanje koje se nameće je da li su figurativne predstave ukazivale na društvene promene i događaje tokom ovih perioda kao što su česta ratovanja, kojih kasnije nije bilo ili ih je bilo u mnogo manjoj meri. Nije isključeno ni da su ti drevni ljudi ratovali sa većim brojem manjih brodova ili čamaca, a na taj način su bili manje ranjiviji i u boljoj prednosti u odnosu na neprijatelje.

Mnogi istraživači tvrdili su da ljudi tokom bronzanog doba nisu posedovali veštine, znanja i tehnologije za izgradnju brodova kakvi su predstavljeni na stenama. Takođe su brodovi viđeni kao mitološke predstave koje nisu bile povezane sa stvarnim pomorskim situacijama, što je malo verovatno. Isto tako su mogli da predstavljaju prototipove za redovne pomorske misije. Sa druge strane novim istraživanjima utvrđeno je da su stari crteži bili naknadno prepravljani i nadograđivani novijim stilom i oblikom. To je slučaj sa starijim crtežima (starije bronzano doba) kada su ih prepravljali, verovatno, u skladu sa inovacijama novog doba u kome su tada živeli, što navodi da su scene na brodovima donekle predstavljale realne situacije.

Ove umetničke predstave zasigurno prenose različite aspekte istorije, naročito istorije pomorstva. Govore nam o stvarima koje su najviše fascinirale umetnike i pružaju nam jedinstven zapis naše međukulturne prošlosti. Skandinavska umetnost na kamenu bronzanog doba s jedne strane može se smatrati iskrivljenim i idealizovanim prikazom društvenog sveta, a ne kao direktan opis konkretnih društvenih pitanja.

Koliko god mi želeli da dobijemo odgovore na brojna pitanja kako su gradili brodove, koja tehnološka znanja su primenjivali, koliko daleko su njima plovili, zašto i sa kim su ratovali, uvek ćemo biti nekoliko koraka iza. Međutim, ne smemo da zaboravimo da su naši preci nama ostavili istorijski vredne podatke svojih života, u kakvim uslovima su živeli i sa kakvim teškim situacijama su se suočavali ne bi li mi danas bili ovde gde jesmo.

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

623 thoughts on “Umetničke predstave brodova na kamenu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *