Umetnost situle iz Vača

Uverili smo se više puta, da kada je reč o umetnosti predmeta sa arheoloških nalaza, ne možemo uvek da dokučimo šta je neka scena predstavljala, kome je bila namenjena i da li je uopšte imala smisla. Međutim, ako se osvrnemo nekoliko milenijuma nazad, videćemo da sve što su drevni ljudi radili tokom svakodnevnih aktivnosti, sa manje ili više ulepševanja i preuveličavanja, oni su to hteli da predstave na mnogobrojnim predmetima od njima velike važnosti. Time bi to ostalo zapamćeno hiljadama godina kasnije za neka buduća pokolenja. Tako je bilo i sa situlama.

Situle su metalne posude dekorisane figuralnim predstavama u frizovima (sl. 1), a karakteristične su za praistoriju severnog dela Jadrana u periodu od VII-IV veka p.n.e. Pretpostavlja se da su služile pri gozbama i obrednim svečanostima po uzoru na grčke kratere. Posebno se izdvaja situla iz Vača. Kvalitetan dizajn i izrada u figurativnim prikazima čini situlu iz Vača jednu od najlepših artefakata situlske umetnosti. Još je važnije da ga je izradio iskusni lokalni majstor, a ujedno je izuzetan i zbog odlične očuvanosti. Postavljena je bila u grobu bogatog ratnika, zajedno sa šlemom, dva koplja, borbenom sekirom, narukvicom i vojnim pojasom.

situla
Slika 1 – Situla Bolonja, Čertoza

A šta bi bila situlska umetnost?

Situlska umetnost je najviši stepen likovne umetnosti koju je stvorio čovek gvozdenog doba i izdvaja se svojom originalnošću. Majstori su birali teme po svom izboru, najčešće uzimajući motive iz svoje okoline. Ime je dobila prema posudama za piće nalik vedricama-ukrašenim raznim figuralnim motivima. Situlska umetnost podrazumevala je ornamentisane situle u 1 do 4 figuralna friza, ali se takvo karakteristično ukrašavanje i ornamentika javljaju na poklopcima metalnih posuda, na pravougaonim kopčama za pojas, votvnim pločicama na na šlemovima i naušnicama, vedricama, kanijama mača. Najveći broj situla potiče iz grobnog konteksta i retko su nalažena van grobova. Pojava situlske umetnosti bila je pod uticajem mediteranskih kultura, što je najočiglednije u motivima i ukrasnim stilovima. Predstavljeni prizori ukazuju na izrazitu društvenu raslojenost društva gvozdenog doba i da su pripadnici viših slojeva voleli okupljanja oko hrane i pića, sporta i muzičkih takmičenja i lova.

Figuralni motivi na vedricama i drugim predmetima situlske umetnosti napravljeni su specijalnom tehnikom nazvanom toreutika (tehnika rezbarenja). Repoussé je tehnika obrade metala u kojoj je kovan metal ukrašen ili oblikovan čekićem kojim se izrađuju konture sa unutrašnje strane kako bi se stvorio dizajn sa niskim reljefom. Time se dobija plastičnost, odeća se istačka, jednostavno se sve uobličava, i izbegavaju se složeni zahvati. Majstori su u svom radu koristili udarce, igle za iskucavanje i male čekiće. Neki od manje kvalitetnih artefakata situlske umetnosti napravljeni su utiskivanjem kratko minutnih udaraca na površini. Proizvođač je morao da ovalada tehnikama i da uredi pojedinačne scene pre nego što počnu da rade.

Situla iz Vača

Situla iz Vača (sl. 2) iskopana je na arheološkom lokalitetu Reber iznad Klenika kod Vača (Slovenija) 1882. godine od strane lokalnog žitelja pu blizini grobnice ratnika. Taj žitelj onudio je ovaj izuzetan nalaz za prodaju tadašnjem kustosu, koji je odmah prepoznao njegovu vrednost. Njena izrada vezuje se za početak 5.veka.p.n.e. tokom gvozdenog doba. Bio je to period neustrašivih ratnika i žena koji su nosili prekrasan nakit, kao i period nastanka nekih od najlepših i najvrednijih arheoloških nalazišta na području današnje Slovenije.

Situla iz Vača
Slika 2 – Situla iz Vača

Ova čuvena situla ukrašena je sa tri horizontalne trake-frizovima na kojima su prikazane ljudske i životinjske figure. Scene na frizovima čitaju se u nekoj vrsti stripskog niza događaja. One pričaju priču o važnim događajima iz života plemića. Na prvom frizu predstavljena je povorka konja sa jahačima, konji bez jahača sa povorkom ljudi. Drugi friz na sebi nosi prikaz dva kneza, sveštenika koji stoje iznad neke votivne posude, a iza njih dva kneza sede na prestolu, žene prinose situle i svečana gozba. Jedna scena prikazuje borbu oko šlema, dva naga mladića bore se oko šlema, a oko njih je prikaz sudija. Na poslednjem frizu su samo prikazi životinja-lav sa repom vuka koji proždire čoveka, motivi divokoza sa biljem koje im raste iz usta (sl. 3).

Situla iz Vača
Slika 3 – Figuralni frizovi situle iz Vača

Predstave na situalama govore o načinu življenja u halštatsko dobu. Javljaju se čitave scene borbe ratnika, svečane povorke, prizori lova, bokserski dvoboji, procesije ljudi sa darovima i muzička takmičenja. Na osnovu ovih predstava možemo da saznamo tehnološka dostignuća halštatskog društva, njihovu modu, statusne razlike i druge stvari koji bi nam bile nepoznate da nije bilo situlske umetnosti. Stoga, postoji više teorija vezanih za funkciju situlske umetnosti. Sa jedne strane vezuje se za viši sloj i prikazivanje svakodnevnog života, ali i za praznik situla višeg sloja. Sa druge strane možda su figuralne predstave, predstave višeg herojskog sveta ili su u pitanju motivi posmrtnih kultova.

Tačna namena situla i precizno tumačenje njihovih predstava ostaju nam nepoznanica. Ono što je takođe potpuno izvesno da nikad nećemo znati ni imena ni način razmišljanja tih drevnih stanovnika Jadrana. Ostaje nam samo da nagađamo na osnovu izuzetnih umetničkih dela koja su ostala iza njih.

 

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

484 thoughts on “Umetnost situle iz Vača

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *