Umetnost zaboravljanja

Pitanje života nakon smrti staro je koliko i čovečanstvo. Međutim, pitanje je šta od nas ostaje, šta ostaje za nama, i kako ćemo biti zapamćeni? Sve ono što smo stvorili dok smo bili živi, može nestati i biti uništeno kao da nismo nikada ni postojali.

Za mnoge drevne kulture, nasilje je bilo deo stvaranja. Kod drevnih civilizacija, na ne tako lep način, odlučivalo se kako se suočiti sa mrtvima, uspomenama na njih i njihovim nasleđem. Za neke se smatralo da nisu zaslužili da uspomena na njih živi i postoji, pa se težilo ka javnom zaboravu.

Damnatio memoriae (zabrana ili prokletstvo sećanja) bio je rimski javni način „prozivanja i sramoćenja“ koje je podrazumevalo skrnavljenje imena i slike osobe sa javnih građevina i spomenika. Brisanje iz sećanja je najsurovija kazna koju neko može da dobije jer uspomena na njega/nju biće izbrisana kao da nikad nije postojao.

Prve korake brisanja iz sećanja možemo pronaći na Bliskom istoku i u drevnom Egiptu, kasnije u starom Rimu, ali i u moderno doba. Damnatio memoriae primenjivao se u drevnom Egiptu, bilo za sliku ili ime, ili za oba. Prvi slučaj vezan je za brisanje imena. Tutmoze III obrisao je uspomenu na svoju maćehu Hatšepsut nakon njene smrti, jer je preuzela tron dok je on bio još uvek mali. S tim što se to dogodilo 20 godina nakon što je umrla. Pored brisanja njenog imena, istu praksu je primenio na brisanje i uništavanje njenog lika na slikama (sl. 1).

Tutmoz III
Slika 1. Tutmoz III sa desne strane i potpuno obrisana Hatšepsut sa leve strane

Rimljani su pridavali veliki značaj očuvanju pamćenja. Ali šta se desilo sa sećanjem na mrtve kada su njihovi grobni spomenici zanemareni, vandalizovani, recikliranili, ili još gore, mnogo gore, namerno srušeni ili su njihovi tekstovi i portreti namerno izbrisali i uništili kako bi osudili mrtve na zaborav? Damnatio memoriae u sferi pogrebne prakse uključuje potpuno brisanje imena i lika pojedinca, kao što je to učinjeno na sledećim primerima, ali to ujedno može dovesti i do zamene prvobitnog imena novim.

Na pogrebnom oltaru prikazana je porodica iz I veka. Na glavnom panelu uklesani su bračni par Domicija Maritima i Gnej Kornelius Urbanus. Na donjem panelu, prikazan je muški rođak, možda njihov sin, zajedno sa drugom osobom čije lice i upisano ime su skoro potpuno utabani, ostavljajući samo nekoliko vidljivih tragova. Pošto su oba dela portreta urađena u parovima, s obzirom da su slike bračnih parova često bile u savremenoj reljefnoj skulpturi u pogrebnom kontekstu, vrlo je moguće da je ovaj izbrisani portret pored Gneja ženska osoba i stoga prikazana njegova supruga (sl. 2).

Damnatio memoriae
Slika 2

Ako je to bio slučaj, sećanje na nju je bilo namerno uništeno brisanjem njenog lica i imena. Takođe, moguće je, ali manje verovatno, da su dve osobe u manjem redu bila njihova deca, pa je u tom slučaju uklonjena osoba bila sin ili ćerka. U svakom slučaju, uklanjanje lica i imena sa spomenika je jasan pokazatelj ekstremnih konflikata i napetosti unutar porodice, a možda i sramote na nekom nivou. Zato ne možemo isključiti element osvete koji je svojstven iskorenjivanju uspomene ove osobe, a ovo uništavanje slika osudilo je mrtve na zaborav.

Zamena prvobitnog imena novim u pogreboj sferi ilustruje kamen naručen sredinom I veka od strane Gaja L. A. sa natpisom i slikom bračnog para. Ovaj čovek se možda razveo ili odbacio svoju suprugu tokom svog života, ali on se ponovo oženio i želeo je da se ime njegove druge supruge i njihov odnos pamti (sl. 3).

Slika 3

Da bi to uradio, imao je klesara koji je ime prve supruge izdubio i preko njega stavio ime druge supruge, Kornelije Maksime. Kao rezultat toga, sećanje na njegovu prvu ženu bilo je izbrisano sa spomenika i iz javnog sećanja.

Kao drugi sin Septimija Severa, Geta je treba da vlada zajedno sa svojim starijim bratom Karakalom. Ubrzo nakon smrti svog oca, Karakala optužuje svog brata da planira državni udar i ubija ga. Karakala je doneo svoju odluku uz pomoć uticajne vojske. Posle ubistva Gete, ništa nije trebalo da podseća na njihov izvorni politički program, pa su novčići prerađeni (sl. 4) brisanjem imena i lika, a portreti uništeni.

Karakala
Slika 4

Njegova imena i likovi su bili izbrisani u hramovima u Egiptu, a preko nekih od njih Karakala je urezao svoje ime. Da je Karakala želeo da njegov brat bude „nevidljiv“ takođe svedoči pokušaj reinterpretacije prošlosti. Iako su obojica bili zamišljeni da budu deo zajedničke porodične politike, Karakala se oslobodio ovog sećanja kako bi se pokazao kao jedini naslednik svog oca. Na okrugloj drvenoj ploči, koja se čuva u muzeju u Berlinu, bili su prikazani otac Septimije Sever, Julija Domna, Karakala i izbrisana frigura Getea (sl. 5). Što predstavlja najpoznatiji primer izvršenja damnatio-a memoriae na slici u rimskom periodu.

Septimije Sever
Slika 5. Portreti porodice Septimija Severa, sa izbrisanim Getinim likom

Odlučujući faktor moći u prikazu vladajuće porodice je manipulacija istorijskog pamćenja. Jer ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, a ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost. Istorijsko ispitivanje ove teme u modernim istraživanjima saglasno je da ovo nije kazna zaboravljanja, već damanatio memoriae reinterpretacije prošlosti, iako neki autori veruju da je cilj bio zaboravljanje na silu. Uklonjeno ime bilo je zaboravljeno, ali bilo je zapamćeno u sramoti, što je verovatno jedina najgora stvar nego biti zaboravljen.

Ljudima u prošlosti, a mnogima i danas, nije dovoljno da se uspomene na njih čuvaju i nose u srcima. Podižu se spomenici, njihova imena nalaze se u udžbenicima, sećanja na njih opstaju dokle god mi želimo da održimo uspomene na njih. Isto tako ni mi ne želimo neke nama drage osobe da zaboravimo, pa su tu brojni predmeti i slike koje nas na njih svakodnevno podsećaju.

A kako ti želiš da tebe pamte? Po dobrom ili po zlu?

 

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.
Maja Miljevic

Latest posts by Maja Miljevic (see all)

Maja Miljevic

Rođena je 08.04.1992. godine, živi u Beogradu. Diplomirala je na katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu, gde je i završila master studije. Interesovanje je usmerila na proučavanje bolesti koje ostavljaju tragove na ljudskim skeletnim ostacima u prošlosti.

654 thoughts on “Umetnost zaboravljanja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *